Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије отворио је, 4. јула 2023. године, у Галерији РТС-а у Београду, велику јубиларну изложбу Академије Српске Православне Цркве за уметност и косервацију под називом „Светост уметности”. Ова јединствена изложба је постављена поводом тридесет година непрекидног плодоносног рада ове високе уметничке школе Српске Православне цркве и представља својеврсну ретроспективу стваралаштва садашњих и ранијих професора и студената.
Свечаном отварању је присутвовао господин Драган Бујошевић, генерални директор РТС-а, као и званице из престоничког културног и уметничког света.
У поздравном говору директор Академије Српске Православне Цркве за уметност и конзервацију, протојереј-ставрофор др Жељко Ђурић, је истакао блаженог спомена Епископа будимског др Данила Крстића као оснивача академије која је имала за циљ образовање и усавршавање будућих нараштаја који би својом вером и знањем живописали храмове, иконостасе и све што је страдало и није обнављано дугих низ година. У складу са тим, Академија је успешно акредитовала четири студијска програма. Крајњи циљ академије јесте корисност свршених студената који дају несебични допринос као чувари културне баштине широм наше Цркве. Три деценије ова висока школска установа проповеда богословље у бојама и промовише српску црквену културу како у земљи, тако и широм планете. Ово је једина школа код нас која уметност сагледава у оквирима Цркве, а кроз призму теологије иконе. Нисмо настојали да ову изложбу ограничимо на црквени канон у уметности, него је сваки наставник и уметник могао да се прикаже и друге видове ликовне уметности. Можете видети и мозаик и уље на платну. Али је икона основа, с обзиром на делатност наше школе.
Затим се присутнима обратио један од највећих српских стручњака и познавалаца ликовне уметности, господин Никола Кусовац, који је у осврту о овој изложби нагласио: Ми смо се утемељили као људи иконе, Срби су људи иконе. То не значи да искључујемо слику. Напротив. Разумемо је и тумачимо као и људи на Западу, али смо људи иконе. То што смо људи иконе значи да смо и по природи и по духу који су обликовали велики духовници, као што је Ава Јустин. Зато себе сматрам човеком кога је обележила икона. Ова изложба у част три деценије Академије Српске Православне Цркве представља мозаични пут која ме подсећа на мозаичну икону Богородице коју је на самрти имао отац Светог Саве који нас је овековечио као људе иконе, Свети Симеон.
На крају присутнима се обратио Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије, који је, благословивши све присутне и прогласивши јубиларну изложбу Академије отвореном, истакао: – Само кроз дела уметности и књижевности идентитет једног народа може живети и опстајати вековима и након нашег овоземаљског живота. Та чињеница представља уједно и веома велику одговорност за све који се баве црквеном уметношћу, а посебно за уметнике који су као свој животни пут изабрали да преносе стечено знање на млађе и неискусније од себе. Свето Писмо нас неуморно, већ вековима на то подсећа — ”Oнај који сади и онај који залива – једно су, и сваки ће примити своју плату према свом труду.” (1 Кор 3-8). Велика је ваша одговорност, али велики је и ваш благослов, јер нема узвишеније уметности, него оне која је надахнута Богочовеком Христом. Нека би ова годишњица и пригодна изложба у једној од најбољих београдских галерија била подстрек свим прегаоцима у домену црквене уметности да наставе да стварају, делећи своје таланте на опште добро свих нас.
У уметничком делу свечаности наступио је хор Школе појања при Црквеној општини новосадској „Свети Јован Дамаскин“, под руководством ђакона др Владимира Антића.
Посетиоци ове изложбе, постављене до 31. августа, су у прилици да виде бројна инвентивна уметничка виђења излагача, садашњих и бивших професора и студената Академије, првенствено из црквене уметности, конзервације и рестаурације, изнедрена тродеценијским трудом. Део радова биће и њихова интимна сагледавања неких уметничких тема. Изложени радови указују на велики дијапазон могућности црквене уметности, која је предочена у готово свим техникама стваралаштва. Ту су иконопис, фрескопис, вајарство, калиграфија, моаик, илуминација, дрворез и разне комбиноване технике… Радови су обликовани и традиционалним материјалима и техникама израде (јајчана темпера на липовом дрвету, фрескопис на свежем малтеру, туш на папиру, уље на платну, природни мозаички камен и паста, акварел, техника позлате на полименту…), али и применом савремених присту_па својствених модерном друштву, његовим потребама и технолошким узлетима (al secco техника са акрилима, акрил на дрвету, платну и гушчијем перу, бетон, позлата на акрилном полименту…).
***
Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију је основана 17. новембра 1993. године, са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и блаженопочившег Епископа будимског Данила (Крстића) као Академија за консервацију уметнина српских у Београду.
Први декан био је управо Епископ будимски Данило, који је 1995. године освештао нови простор у коме су се одржавала предавања и вежбе, који је био закупљен, а у марту исте године Академија улази у састав Универзитета данашњег Источног Сарајева.
Назив Академија за консервацију уметнина српских измењен је од 18. јуна 1997. године у Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду.
Свети Архијерејски Сабор је 7. јуна 2002. године одлучио да Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију буде прикључена Богословском факултету у Београду. Међутим, после враћања Богословског факултета под окриље Универзитета у Београду, Академија је постала самостална установа.
На академији су савремени студијски програми као што су живопис, иконопис, мозаик, калиграфија, вајарство, позлатарство, конзервација и рестаурација. Стручни кадар ове академије је у могућности да трајно допринесе очувању већ постојеће културне баштине, али је и спреман за нове уметничке подухвате. Данас је то јединствена висока школа на простору Србије, са високим образовним могућностима и са квалитетним професорским кадром.
