Uvodnim slovom Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija večeras je otpočelo predstavljanje knjige Poslanice i besede patrijarha Varnave u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru.
Besedu Svetejšeg Patrijarha prenosimo u celosti:
Evo dana koji stvori Gospod, da se radujemo i veselimo u njemu! (Ps 117, 24)
Dan u koji su pre 87 godina zvona srpskih crkava i manastira oglasila blaženo upokojenje patrijarha Varnave, četrdesetog naslednika na tronu Svetog Save. Kakav paradoks: dan smrti – povod za radost; godišnjica upokojenja – razlog za veselje. Ali ne bilo čije godišnjice i bilo kakve smrti, nego smrti blaženopočivšeg Patrijarha Varnave u stvari je godišnjica njegove besmrtnosti, jer smrt za Hristovu istinu i pravdu čini čoveka besmrtnim i u ovom svetu koji ostavlja i u onom u koji ulazi (otac Justin). Da je takav čovek živ i delatan na zemlji najbolje potvrđuje činjenica što smo se večeras, baš ovde oko njegova groba i na ovom svetom spalištu sabrali. Za nas pravoslavne Srbe nema više geografske tačke, niti čvršćeg egzistencijalnog oslonca, koji smo kao narod dosegli, od mesta na kojem se upravo nalazimo. Isključive zasluge za to pripadaju Svetitelju Savi čije su mošti ovde sažežene a čiji je pepeo svojim rukama sakupio i ugradio u temelje ovog najvelelepnijeg hrama koje je srpsko graditeljstvo iznedrilo, da bude lestvica koja prevodi sa zemlje na nebo i grad koji na gori stoji.
Rođen je u staroj Hercegovini, u Pljevljima, 1880. godine i kršten sa imenom Petar. Školovao se u Prizrenu, potom u Petrogradu, gde je zamonašen sa imenom Varnava, i u Carigradu. U tridesetoj godini života izabran je i hirotonisan za Episkopa, u četrdesetoj za Mitropolita a u pedesetoj za Patrijarha. Na tronu Svetog Save, patrijarh Varnava će se zadržati, relativno kratko. Njegovim zauzimanjem regulisan je pravni položaj Pravoslavne Crkve u državi; donet je prvi Ustav Srpske Pravoslavne Crkve; formirane su dve eparhije. U Beogradu je podigao zgradu Patrijaršijskog dvora; obnovio više hramova, a nekoliko i sagradio, među kojima su mala crkva Svetog Save; hram manastira Vavedenja na Senjaku, Svetih Vartolomeja i Varnave u Rakovici, Lazarica na Zvezdari, Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu, ali su mu glavne zadužbine bile ljudske duše bogopoverenog klira i blagovernog naroda o kojima se bezostatno očinski starao.
Apostolsku i arhipastirsku službu, patrijarha Varnave obeležila su burna vremena, u kojima je, poput Pastira dobrog, svojim poslanicama i besedama blagovestio Jevanđelje Carstva Božjeg. Ispunjen neiscrpnom pastirskom ljubavlju, svagda i svugde je, ličnim primerom, najrečitije propovedao ljubav Hristovu, koja nikad ne traži svoje (I Kor 13, ); ne zna da kalkuliše a uvek i sasvim ume da se daje. Sedam godina, kaže Sveti vladika Nikolaj, patrijarh Varnava rukovodio je kormilom naše svete Crkve putem koji je ukazao Sveti Sava. Nije skretao ni levo ni desno. A put Svetosavski je jasan. To je primena jevanđelskih načela na celokupan život jednog naroda… Sa tim Svetosavskim programom on je kao patrijarh putovao po narodu od Srema do Pelagonije, i od Timoka do Jadrana, ne znajući za umor ni dosadu.
Večeras, pramičke neugasive svetlosti besmrtne ličnosti patrijarha Varnave, iznose pred sve nas stranice ove knjige koja predstavlja bogatu riznicu njegovih beseda i poslanica. Koliko njegova reč, još potpunije i savršenije nas, na svetosavski jevanđelski put obavezuje hrišćanski život i končina blaženopočivšeg patrijarha Varnave. Neustrašivo, poput njega i mi ostajući na tom istom kursu, jer drugog puta nemamo, ukrepljeni rečju Hristovom: Neka se ne plaši srce vaše (Jn 14, 1) blagodarimo svima koji se potrudiše da knjiga Poslanice i besede patrijarha Varnave ugleda svetlost dana, molitveno se obraćajući svetom patrijarhu Varnavi rečima: Svetejši Vladiko, nikad nas, čeda tvoja, ne zaboravljaj u Carstvu Hristove ljubavi. Amin. Hvala.
***
Mnogobrojnoj publici koja je ispunila kriptu hrama Svetog Save veliki izdavački poduhvat Eparhije mileševske su predstavili autori knjige: Visokopreosvećeni Mitropolit mileševski g. Atanasije; prof. Bojan Strunjaš, profesor srpskog jezika i književnosti i bibliotekar manastira Svete Trojice u Pljevljima; i prof. Velibor Pupović, direktor Srednje stručne škole u Pljevljima.
Prof. Bojan Strunjaš je izrazio radost što se knjiga o patrijarhu Varnavi predstavlja pod svodovima zavetnog hrama srpskog naroda, naglasivši da je knjiga pisana sa blagoslovom mitropolita Atanasija, a posvećena je blaženopočivšem protosinđelu Vladislavu (Veljkoviću), nekadašnjem nastojatelju manastira Svete Trojice u Pljevljima. Prof. Strunjaš je u nadahnutom slovu do tančina prikazao podvig i veličinu ličnosti Patrijarha srpskog Varnave. Sledeći govornik je bio prof. Velibor Pupović koji je analizirajući jednu od pouka patrijarha Varnave, a koja glasi: Ne treba nikada i nikoga mrzeti, veoma uspešno sagledao dramatične društvene, političke i crkvene prilike kroz koje je patrijarh Varnava mudro i neustrašivo krmario brodom Srpske Pravoslavne Crkve.
Veoma uspešno predstavljanje knjige svojim slovom je okončao Mitropolit mileševski g. Atanasije koji je istakao: – Zašto smo se odlučili da sakupimo besede i poslanice patrijarha Varnave? On je to upravo i hteo! Hteo je da se sabiramo kao danas ovde u ime Hristovo. Naša namera sa ovom knjigom se ispunjava: sabrani smo i jedinstveni u zajedničkoj želji da se niko ne otuđi od jedinog Pastira Hrista! Držimo se tog duha varnavinskog i svetosavskog!
Predstavljanju knjige prisustvovali su: Preosvećeni vikarni Episkop lipljanski g. Dositej; iguman Zosima, nastojatelj manastira Svete Trojice u Pljevljima; protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta Patrijarha srpskog; protojerej-stavrofor Nikola Perković, služitelj u manastiru Mileševi; protojerej-stavrofor Marko Papić, arhijerejski namesnik pribojski; dr Marko Nikolić, pomoćnik direktora Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Republike Srbije; g. Milan Lekić, direktor Rudnika Pljevlja; g. Darko Vranješ, predsednik Opštine Pljevlja; i g. Darko Gačević, direktor Vodovoda Pljevlja.
Izvor: SPC
