Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 31. октобра 2024. године, на празник Светог апостола Луке, свету Литургију у храму посвећеном том дивном Божјем угоднику на Кошутњаку.
Изградња храма Светог апостола Луке на Кошутњаку започета је октобра 1999. године залагањем великог добротвоара Веселина Бошковића и његове породице. Храм изграђен у рашком стилу, по угледу на најлепше храмове који красе српску средњовековну архитектуру, обложен каменом травертином и покривен оловом, осветио је 2003. године блажене успомене патријарх Павле.
Осим што задивљује својом величином и лепотом, храм краси изванредан фрескопис, камени иконостас и иконе градачке игуманије Јефимије, као и грандиозни звоник са кога три велика звона, изливена у знаменитој радионици у Инсбурку, позивају верне да учествују у великој тајни која се одвија на Божанској Литургији. А та тајна сабрала је данас у цркви Светог Луке многе који чезну за Христом, за истином, правдом и љубављу, да заједно са Патријархом у празничној радости и лепоти близине Божје прославе Васкрслог Христа и Његовог неуморног сведока и исповедника Луку.
– Диван је Бог у светима својим, јер они не говоре од себе, не говоре своје, не произносе људску мисао, не откривају људску логику, него сведоче оно што је Божје. Потврђују нам истинитост Божјих речи, Божјих закона, Божјих правила, Јеванђеља Божјег. Они све то сведоче не само својом речју, него у најдубљем смирењу, са жељом да буду скривени од света, сведоче својим животом и онда се град не може сакрити кад на гори стоји (Мт 5,14). Ма колико били скромни и смирени, због тога што су испуњени благодаћу Божјом, они су снажни и громогласни, видљиви свима и свакоме, видљиви најпре оном ко хоће да их види и ко хоће да их чује. Светитељи Божји сведоче истину о Христу. Такви су били апостоли Христови, такви су били ученици Његови, такав је међу светима и јеванђелист Лука – нагласио је патријарх Порфирије и позвао сабране да утемеље свој живот на вери и на поверењу у Бога:
– Само тако ћемо имати и поверење међусобно и бити спремни да носимо из љубави бремена једни другима. Само тако ћемо моћи да испунимо заповест Христову: Љуби ближњега свога као самога себе (Мт 22,39). Разумевајући једни друге, не бележећи промашаје, падове и грехове једни другима, моћи ћемо онда да проширимо своје срце и своју душу и да заволимо читав свет, творевину Божју и све људе, јер ћемо у свему и на сваком месту видети Христа, Његову љубав, Његову благодат и Његову промисао.
Његовој Светости Патријарху су саслуживали Преосвећени Епископ моравички г. Тихон, као и свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке.
