Празник Преподобне Параскеве – Петке, свечано је прослављен у подгоричкој Цркви Св. Ђорђа Светим литургијским сабрањем, којим је началствовао протојереј-ставрофор Драган Станишић.
Високопречасном проти саслуживали су протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина храма, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереј Јован Радовић, ђакон Лука Павићевић уз молитвено учешће јереја Блажа Божовића.
За пјевницом на литургијске возгласе су одговарали појци овог Светог храма.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Драган Станишић, који је говорио о томе колико је диван Бог у слушкињи својој Параскеви – Петки, светитељки која је од самог рођења испољила побожност, чисту и беспрекорну, неопогањену од свијета.
Отац је подсјетио да је сав живот наше Свете Петке која је по роду Српкиња, био прожет том и таквом побожношћу јер славећи њу, свједочимо како је диван Бог у светима својима.
,,Рођена је у Епивату од побожних родитеља; њен брат Јевтимије је био епископ (који се такође удаљио од свијета, да би био светило свијету). Али Параскева није хтјела да чује за овај свијет који у злу лежи и већину свога живота провела је удаљивши се од њега, молећи се и постећи”, нагласио је прота Станишић, подсјетивши да се дуго времена послије њеног престављења није уопште знало за Свету Петку.
Али чудом неким, тамо гдје је почивало тијело у њеном гробу бацили су неког морнара, који је био пренатоварен бесима у свом животу и сасвим укаљан; тако да се она јавила, рекавши да склоне леш који лежи изнад ње – јер не може више да трпи тај смрад. То говори да су наши гробови светиња и да наше душе знају гдје су им гробови – зато ми посјећујемо гробове за Задушнице и посјећујемо наше покојне, јер њихова тијела ишту покоја; И зато су гробља уређена и на њима носимо цвијеће, да их украсимо, а то нам управо поручује Света Петка, да треба да одржавамо гробове наших предака.
,,И кад су извадили тијело наше Свете Петке, нашло се да је оно нетрулежно и многи су почели да притичу њеним моштима на којима је почивала благодат Духа Светога јер она још увијек није била толико славна, до оног момента, док није дошла у Београд“, нагласио је отац Драган.
“Царица Милица, монахиња Евгенија, супруга цара Лазара је у оно тешко вријеме, када је требало да изиђе пред Бајазита, од свега што јој је нуђено, тражила најприје мошти Свете Петке”, подсјетио је прота у подгоричком храму, на Петковдан.
Нагласивши да тај дар велики говори о нашем народу и о томе шта је сматрао истински драгоцијеним, отац је објаснио да то говори и о томе да су они очигледно сматрали да је драгоцијен онај који је диван у Господу, а то је наша Света Петка:
,,Дошавши у Србију, она постаје многоструко знаменита; јер и светитељи зависе од наше љубави (у Србији је добила толико љубави од нашега народа, да је Господ преко ње изобилно помиловао људе).“
Отац је затим подсјетио да данас њене мошти почивају у Румунији гдје јој ријеке људи притичу, а да једно од највећих племена овдје у Црној Гори – Бјелопавлићи, славе данас Свету Петку. Такође, и да се у Даниловраду, у Бјелопавлићима подиже велелепни храм њој посвећен, на дивноме мјесту, а да је прије неко вече подигнут звоник, како би могло да се чује звоно Свете Петке.
На крају је пожелио да Бог излије обилни благослов Свете мајке Параскеве – Петке на сав вјерујући народ Божији.
Потом су сви они који су се молитвом и постом припремили, приступили Светој чаши.
Затим су свештенослужитељи приступили благосиљању и резању славских колача данашњим свечарима.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому уз пригодно послужење.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
