На празник Преображења Господњег, 19. августа 2023. године, у порти храма Вазнесења Господњег на Топлој, одржано је пето вече Трга од ћирилице.

О теми „Србуље и Србљаци – свештене књиге наше Цркве“, која је окупила велики број посјетилаца, говорили су др Виктор Савић из Београда, др Милена Мартиновић са Цетиња и ђакон др Никола Лукић из Београда. Аутор и водитељ вечери била је протиница Ивана Јовановић.

Ово вече је у знаку неколиких значајних годишњица: 530 година од рада Цетињске (Ободске) печатње, 500 година од штампања гораждског молитвеника, 430 година од штампања Скадарског молитвеника и 309 година раковачког србљака. Иако је ова тема свеобухватна и тешко је свести на само једно вече, говорити о србуљама и србљацима је врло значајно, јер је “свака реч о том свештеним благу пре свега нама корисна, јер нас чини једном од нити тог златног ткања богонадахнутог стваралаштва које је започето пре више од хиљаду година“.

Ово вече улепшано је радовима полазника школе калиграфије из Херцег Новог, коју успјешно води јереј Зоран Миљанић.

Нешто подробније о србуљама говорио је први предавач др Виктор Савић. У самом уводу, он је упознао публику са значењем ријечи србуља, коју је дефинисао Вук Караџић. „ У србуљама има много важних информација за историју српске културе“, истакао је др Савић, додавши да су се наше старе србуљске књиге штампале између 1494. и 1638. године.

Др Милена Мартиновић говорила је о службама, похвалама и канонима у рукописним књигама које су настале или се данас чувају на територији наше Митрополије.

„У српском рукописном наслеђу, за осам вјекова свог настајања и трајања на територији под јурисдикцијом Цетињске митрополије, образоване су значајне збирке рукописних књига намијењених за литургијску употребу“, истакла је др Мартиновић, подсјећајући да се највећа збирка налази у Цетињском манастиру и да је настала половином 19. вијека.

Ђакон др Никола Лукић, доцент на Катедри за Литургику на ПБФ у Београду, упознао је окупљене са Србљаком, као богослужбеној књизи. Говорећи о томе зашто је Србљак настао, др Лукић је подсјетио: „Користећи Србљак, ми не произносимо само речи богослужбених текстова, него се подсећамо и најлепших аскетских примера из историје наше Цркве, из историје нашег народа и позивамо богослужбено све нас да, управо те примере следимо. Јер певати Србљак, значи управо живети Србљак.“

Вече је својим појањем уљепшао чтец Ђорђе Павловић, који је појао стихире из вечерас поменутих србуља и србљка.