Viber Image 2024 12 04 14 11 56 617

Писмо из заточеништва са страдалног Косова и Метохије чланова Братства Православне омладине ,,Стазама Радости у Земљи Живих” из Никшића

Име: otac Vasilije Brboric-1; Опис: "otac Vasilije Brboric-1". Тип: audio/mpeg

 „У ИМЕНУ БОЖИЈЕМ ЈЕ СУД И ПРАВДА“
Свети Петар Цетињски

У прилогу емитујемо празнични поздрав протојереја Василија Брборића, пароха никшићког у којем свима честита данашњи празник, Ваведења Пресвете Богородице и преноси да су наша браћа из Братства Православне Омладине „Стазама Радости у Земљи Живих“ из Никшића, Рајко Кривокапић, Маринко Јовановић и Драгутин Лалатовић, који су заточени у затворима у Подујеву и у Косовској Митровици добро.

Протојереј Василије Брборић преноси и писмо које су написали Маринко и Драгутин из Косовске Митровице.

У писму се види непоколебљива вјера и духовна снага, наше браће, јер свједоче вјеру православну и име србиново. У писму које су написали стоји:

Писмо преносимо интегрално:

Оче Василије, браћо и сестре, поздрављамо вас најљепшим поздравом: Христос васкрсе!

Притвор у коме смо налази се у Косовској Митровици, граду Светог Димитрија. Затворени смо на дан Светог Краља Стефана Дечанског, такође великомученика Христовог. У свему томе препознајемо благослов Божији и од вас молимо молитве, не за ослобођење из затвора, већ за стицање слободе у Христу по ријечима апостола: ,,Да живимо у слободи којом нас Христос ослободи“.

Дани нам протичу у правој радости и у славу Божију. Књига се, Богу хвала приводи крају, и овдје више пажњу усмјеравамо на писање, цртање, читање и на умножавање других таланата које нам је Бог дао.

Данас кад вам ово пишемо, у дан недјељни, дан Васкрсења Христовог, био је свештеник да нас причести светим тајнама Тијела и Крви Господње, што је најважније од свега. Овом приликом желимо да вам пожелимо срећан почетак Божићног поста и надамо се да и ви тамо пјевате божићне пјесме и тропаре:

Што Божићу не пјевамо,
ко да му се не надамо,
весело, весело…

Нас двојица смо заједно у соби са браћом Жарком Јовановићем и Кемаљом Мустафом, имамо све што нам треба. Надамо се да је тако и брату Рајку Кривокапићу који се налази око педесет километара од нас у Подујеву.

Надамо се да кандило у Попима код Светог Димитрија гори и молимо Бога да та светиња убрзо заблиста у пуном сјају. Ако се неко жалости због свега подсјећамо га на Ђедове (митрополита Амфилохија) ријечи који је једном казао: ,,Куд ће ти боље него да страдаш на Косову“.

Надамо се да ће Господ његовим и молитвама Владике Атанасија примити и ово наше мало страдање у бескрајној пјесми славе Своје ,,Стазама радости у земљи живих“.

Нека би дао Господ молитвама Пресвете Богородице и Светог великомученика Стефана Дечанског и Светог великомученика Косовског Лазара, свих косовско-метохисјких мученика и новомученика, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, Светог Великомученика Димитрија и свих светих, нашој заточеној браћи на Косову и Метохији укрепљења, духовне снаге и истрајности у крсту који носе.

Права жртва никад не може да пропадне, кад је истинска и кад је ради љубави према Христу. Ако није истинска онда пропада, то нам и дјела показују кроз читаву историју Цркве.

Тако и ова жртва наше заточене браће свједочи двомиленијумско истинско свједочанство жртве и љубави и правде Божије, јер по ријечима Светог Петра Цетињског у имену Божијем је суд и правда.

Александар Вујовић,
уредник Катихетског програма Радио Светигоре
и професор Цетињске богословије