Прошлог викенда вјерни народ из Пиве и Плужина, предвођен игуманом манастира Пиве о. Јефтимијем Шкулетићом, о. Стефаном Оровићем из манастира Заграђе, сестринством из метоха Пивском у мјесту Дола, посјетили су манастир Ђурђеве Ступове код Берана, светиње Косова и Метохије, манастире Пећку Патријаршију, Грачаницу, Дечане, светиње царског града Призрена, манастир Светих Архангела, Свете Архангеле, Призренску богословију, Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену, Велику Хочу, Ораховац, молили се на светој литургији у Светим Архангела код Призрена…
Пивљани, предвођени својим игуманом пивског манастира, оцем Јефтимијем поклонили су се светињама, светим ћивотима светитеља, који чувају српски страдални народ на Косову и Метохији и у цијелом свијету и примили благослов са свете косовско-метохијске земље и њених светиња.
ХОДОЧАШЋЕ НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ
Вазда ми је била жеља
Да се нађем на Косову
Да угледам и посјетим
Свету земљу Србинову
Сад су у њој завладали
Тероризам и безвлашће
А ми тамо направисмо
Једно дивно ходочашће
Кренули смо из Плужина
Про Ступова Ђурђевије
Па одатле преко Куле
До лијепе Метохије
И у Свету Богомољу
Сазидану поред Пећи
Тамо ће су боравили
Најмудрији и највећи
И многе су свете главе
На том мјесту крунисане
Ту се Богу помолисмо
Па одосмо у Дечане
Тај манастир српског Краља
На небески сједи престо
У свијету читавоме
Не постоји љепше мјесто
Па када ми данас кажу,
Како Срба било није
Да државе немадоше,
Цркве нити историје,
Нека крену од Дечана
Про Косовског равног поља
Па каква је Грачаница
Света српска богомоља
То је право ремек дјело
Славног краља Милутина
И Љевишка у Призрену
Његова је задужбина.
Код браће смо дочекани
Сред Велике српске Хоче
Ту ноћисмо и ујутру
Са Призреном дан нам поче
Отидосмо крај Бистрице
Душанови ђе су двори
Зар и конак од Шиптара
Морао је да изгори
Манастир је давно срушен
И камена нема више
Кад џамију Синан паше
У Призрену направише
У конаку Душановом,
Лијепо се одморисмо
Па у школу Богословску
Ђе се учи Свето писмо
У Љевишку дивну стару
И манастир Свети Ђорђе
Док вријеме дочекамо
Из Призрена да се пође.
Про врлетне Албаније
Кроз некаква брда црна,
Нема ништа да се види
Сем камена или трна
Док сиђосмо у равницу
После крша и планина
Онда Скадру окренусмо
Граду Краља Вукашина
Крај бедема крвавога
Узидане Гојковице
Док стигосмо испред храма
Сред лијепе Подгорице
Па одатле до Плужина
Свако оде својој кући
Нијесмо се никад тако
Одморили путујући
И код браће на Косову
Свуд смо дивно дочекати
Молимо се вишњем Богу
Да се војска тамо врати
Ово дивно путовање
Нико од нас продо неби
Ој Косово света земљо
Опет ћемо доћи теби….
Мишо Тијанић.
Александар Вујовић
Фото: Невенка Гачевић
