У цркви Светог Фјодора Ушакова у Херцег Новом, уочи прослављања овог светитеља, служено је празнично вечерње богослужење. Вечерње је, уз молитвено присуство великог броја вјерника, служио протојереј Никола Тодоровић, а након службе отворена је изложба слика умјетнице и архитекте Селујанове Ирине Михајловне.
Архијерејски намјесник херцегновски, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, поздравио је све присутне говорећи о Светом храму Божијем: ”Храм је духовна стожина око које се сабирамо, долазимо у њега да се Богу молимо и да гледамо небеса, а у њега су садјевене и душе свих који овдје почивају, па када долазимо у храм, ту је сабор свих, и живих и мртвих, а у Богу су сви живи, само смо ми тренутно овдје, а они су на љепшем мјесту заједно са Господом, са Светим Теодором Ушаковим кога данас почињемо да прослављамо.”
Отац Обрен је нагласио дивну прилику да погледамо изложбу блаженоупокојене Селујанове Ирине Михајловне, чија се душа данас радује гледајући нас са небеса. Изразио је жељу да убудуће на овом мјесту буде умјетничка колонија која ће сакупљати сликаре из свих крајева јер ово мјесто инспирише. ”Овдје је сахрањено много знаменитих Руса, архитеката, професора, доктора, учитеља, јер та руска емиграција је била оно што је најобразованије у свом народу тада”, рекао је отац Обрен и додао да је карактер ове изложбе продајни, а дио од продатих слика биће и прилог за храм, који добија пуни сјај с фрескама чије сликање је у току.
Радмила Звицер, дипломирани инжењер машинства и академски сликар, честитала је празник Покрова Пресвете Богородице, као и наступајући празник Светог Фјодора Ушакова. Говорила је о веома образованим људима који су у емиграцији у великој патњи дошли у Херцег Нови, који се радују данас на небесима гледајући ову изложбу матушке Ирине. Говорила је о техници акварела, која није нимало лака, а у овим сликама има велике дубине и широке душе, те их треба дуго посматрати.
”Сјетим се увијек оне дивне реченице Светог Максима Исповједника, који каже да Црква није само грађевински материјал, већ је заједништво гдје се окупљамо око Христа”, рекла је и додала да је мајка Ирина направила, као архитекта, двије трпезарије при цркви, а то су мјеста гдје се окупљају људи после Литургије, упознају и друже, остварују ту заједницу. ”Она је у вјеру ушла у својим четрдесетим годинама, али је она тако лијепо увела своју ћерку у вјеру, да је она завршила црквенословенски”, говорила је о њеном животу, али и о важности рукодјеља за живот у вјери, те како није толико важно колику ће вриједност нешто имати, али је важно да буде уз ”Господи помилуј”.
Оцима и вјерном народу је честитала празник Марија Михајловна, ћерка умјетнице Ирине, те захвалила што су уприличили изложбу слика њене мајке. ”Последњи храм у који је ишла моја мајка је био овај храм Светог Фјодора, у њему се последњи пут причестила, те није случајно да је баш овдје ова изложба”, рекла је веома ганута Марија.
Тијана Лекић
