Међународни научни скуп о св. Краљу Милутину у Скопљу

Почео научни скуп ,,Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе”- Скуп благословио Патријарх Порфирије

Име: 24. 10. 2021 NAUCNI SKUP U SVETOM KRALjU MILUTINU SKOPLjE; Опис: Почео је Међународни научни скуп о светом Краљу Милутину у Скопљу Тип: audio/mpeg

Научни скуп под називом “Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе” који се одржава уживо путем интернета са благословом Светог Архијерејског Синода СПЦ а поводом 700 година од упокојења Светог српског краља Стефана Уроша II Милутина (1282˗1321), почео је 24. октобра 2021. године, у Скопљу.

 

Овај међународни интердисциплинарни научни скуп траје до 26. октобра 2021. године, а организују га Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта „EuroWeb COST Action (19131)“, Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, „Коч“ Универзитет у Цариграду (Истанбулу), Институт за стратегијска истраживања Републике Србије и Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је посебну видео-поруку која је емитована на отварању Научног скупа. Упутивши поздрав Његовом Блаженству Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г. Јовану, научним и другим Институцијама које су организовале овај скуп, као и учесницима и гледаоцима скупа, Свјатјејши Патријарх Порфирије је изнео неколико важних историјских чињеница о св. Краљу Милутину, грандиозној али и недовољно истраженој личности. “Благодарећи пре свега даровима вере и љубави Христове, који су му штедро даровани и које је истрајно умножавао током свог живота, остао је упамћен као најплодотворнији ктитор и приложник бројних познатих и вероватно мање познатих хришћанских цркава и манастира, не само у источној, него и у западној Цркви”, рекао је између осталог Патријарх Порфирије у свом обраћању.

“Доба Палеолога које је знатно и подробније истраживано и проучавано у научном смислу, па и окарактерисано као ренесанса палеолога, не може бити сагледано нити вредновано у целости без ренесансе Милутина и процвата Милутиновог на пољу историје, архитектуре, сликарства, књижевне илуминације, одевања, богослужбеног текстила, архивистике, књижевног наслеђа, литургијског живота и црквеног појања, уметничког веза и развоја богословља код Срба”, рекао је Његова Светост и закључио да ће “резултати ове међународне конференције управо показати и доказати претходно речено”.

Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован обратио се видео-записом на отварању г скупа посвећеног св. Краљу Милутину, изразивши своје задовољством овом значајном међународном научном манифестацијом, која се одржава са благословима Светог Архијерејског Синода СПЦ и Светог Архијерејског Синода Православне Охридске Архиепископије. Архиепископ Јован је посебно нагласио велику заслугу, труд и знање др Јасмине Ћирић и свих оних који су допринели да се на једном месту саберу научни делатници из великог броја земаља, што ће у наредна два дана моћи да виде и чују сви заинтересовани гледаоци, али и да прочитају сви у Зборнику радова који ће бити благовремено објављен.

Архиепископ Јован је нагласио да је тема научног скупа веома важна и интересантна, али не само за српску историју, већ и за историју свих који живе на Балканском полуострву. Његово Блаженство је истакавши велики број научних дисципина и тема на овом скупу, као и велики број радова који је пристигао из свих крајева света, подвукао веома широк контекст скупа и рекао да то показује велики интерес научних радника за живот и дело св. Краља Милутина. И данас сви могу много научити од св. Краља Милутина, рекао је између осталог Његово Блаженство.

Протојереј проф. др Зоран Ранковић, Декан Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду је на отварању Научног скупа у Скопљу исказао велику радост поводом обележавања 700 година од упокојења св. Краља и одржавања овог важног Научног скупа. О. Зоран је у име ПБФ и Института за литургику и црквену уметност, као суорганизатора овог догађаја, пожелео добродошлицу и успешан рад свима који на било који начин, као излагачи или пратиоци, учествују у раду Скупа. “Сваки нови поглед у одређеном тренутку доноси и нова сазнања о одређеној личности и одређеним догађајима”, рекао је Декан ПБФ и додао да излагања импозантног броја научника и сарадника, “људи од науке и пера” на овом скупу, “могу расветлити не само личност св. Краља Милутина, већ и његову делатност”.

Свети Краљ Милутин је не само од Цркве, већ и од народа препознат као свети, “као онај који се читавог свог живота трудио да Јеванђељем ходи земљом у којој је живео и истовремено да као владар свој народ води јеванђељским путем” указао је о. Зоран Ранковић, додавши да је свети Краљ радио “не само на добро свог народа, већ и народа који су били у суседству”. Сам наслов овог скупа који указује на бројне научне дисциплине, даје наду да ће на основу нових чињеница и нових сагледавања, бити расветљени поједини догађаји и самим се добити једна потпунија слика времена, догађаја и личности Краља Милутина, каже Декан ПБФ.
Подсећајући само на неке од светиња које је св. Краљ Милутин подигао, Декан ПБФ је указао да само Богородица Љевишка, Бањска, Краљева црква у Студеници и Хиландар већ говоре о његовом градитељском подухвату. “Када се говори о књижевности, о богослужењу, говори се о процвату књижевних дела, прожетих достигнућима уметности потеклих са простора тадашњег византијског цартсва, тачније источно-ромејског царства”, рекао је Декан ПБФ и подсетио да је у Милутиново време “почела једна реформа богослужења о чијим дометима имамо само фрагментарна сазнања”. Декан је изразио наду да ће управо тим фрагментарним сазнањима из одређених области, моћи да се сагледа у својој целокупности период владавине св. Краља Милутина, па ће стога Зборник радова бити значајан подухват и допринос како српској медијавистици, тако и медијавистици Европе.

На крају је протојереј проф. др Зоран Ранковић изразио жаљење што се Скуп одржава на овај начин, путем интерннета, јер се неке недоумице или недоречености могу разрешити или продубити сазнања у личном сусрету и разговору. Декан ПБФ је заблагодарио свима који су омогућили да се скуп одржи на овај начин, учесницима који су се одазвали са својим научним истраживањима, као и свима онима који скуп и прате. Отац Зоран је посебно се захвалио и др Јасмини ћирић, “која је све и организовала и несебично се потрудила да све ово изгледа онако како би требало да изгледа, и да се један овакав Научни скуп овим поводом и одржи”.

Научни скуп можете пратити на званичном “Ју-тјуб” каналу .

Извор: Радио “Слово љубве”