Правило поста на празник Усјековања часне главе Светог Јована Крститеља по Светим Оцима “Ово је правило поста на празник Усјековања часне главе Претечине, заповијеђено и завјештано у овај дан древним светим оцима:
Веле неки да се у овај дан једе све, а да се не пости, али ми такво правило не нађосмо ни у једном типику, већ пристоји да се у овај дан на сваки начин постом уздржавамо, ради пророка који пострада за истину и који у аду проповиједа Господа. Разрешење је само на биљно уље и друге плодове поврћа и мјера од једне чашице вина у славу Божију, а због труда на бденију.
Овај дан је пристојно проводити у сјети, а не у стомакоугађању, ради подвижничког живота пророковог и прљавог и крвавог убиства његовог од стране Ирода, јер глава Претечина би посјечена у сред пира на којем плесаше блудна плесачица, са стомакоугађањем и заклањем многих животиња. Стога ми ништа од те животињске хране из које се крв пролива у овај дан не окушамо, нити рибу једемо (јер крв има, иако у води живи), да не бисмо били заједничари Иродовог сластољубља.
Како мислимо да прославимо Крститељево часно усјековање: да ли ћемо то учинити гозбом са многим и различитим јелима? Та, он живљаше у пустињи голој и безводној, ни хљеба једући, ни трпезе имајући. Зар ћемо пити вино, кад он никад вина не пијаше, нити каквог другог свјетског пића, нити под кровом живљаше, него у сјенку камене стијене своју главу склањаше? Сто, трпеза и одар му бијаше земља, а ради природне потребе само једном дневно јеђаше акриде и дивљи мед. Чаша му бијаше длан, а пиће жива вода из камена.
Стога, браћо, усрдно поштујмо овај дан, молитвом, постом и цјеломудреношћу, а бјежимо од злог обичаја пијанства. Ако би неко био обузет невјерјем и ову установљену и многокорисну одредбу не ушчува, тај ће зло и погубно настрадати. Они, пак, који сачувају овај подвиг, њих, Господе, благослови и упути, молитвама светог Претече.
Извод из Типика за празник Усјековања главе светог Јована Крститеља
(За Радио Светигору приредио Александар Вујовић, уредник Катихетског програма Радио Светигоре)
