Празник Преображења Господњег свечано је обиљежен у Манастиру Дајбабе празничним бденијем које је почело синоћ у 22 часа и поноћном Светом литургијом.
Светом литургијом је началствовао јереј Блажо Петровић-парох зетски уз саслужење протосинђела Владимира (Палибрка)- намјесника Манастира Дајбабе.
Отац Владимир се вјернима обратио празничном бесједом. Тумачећи данашње Јеванђеље нагласио је да празник Преображења открива дубине богопознања и богооткривења и да преображење и крштење Христово откривају да је наш Бог Света Тројица. Даље је образложио да када је Христос са тројицом својих ученика- Петром, Јаковом и Јованом стајао на гори Тавору, Отац небески се јавио и свједочио за Христа.Чули смо Његов глас :“Ово је Син мој љубљени, Њега слушајте:“. Дух Свети, наводи намјесник Манастира Дајбабе, јавио се тада у виду облака који је заклонио ученике. Ту нам се открила тајна божије љубави, јер је у свијет послао Сина свога јединороднога, а преко Сина и Духа Светога животворнога.
Протосинђел Владимир (Палибрк) навео је да су апостоли пали ничице пред призором преображења и да је апостол Петар истакао утопијски захтјев Христу да им је добро ту бити те да направе три колибе- једну за Христа, а друге двије за старозавјетне пророке који су се тада јавили-Мојсија и Илију. Међутим, они нису могли ту остати, јер нама у овом свијету није дато благоденствовање у божијој свјетлости, јер Христа је очекивао крст, али и зато што многи око нас страдају.
„Док год се налазимо у овоме свијету ми се налазимо у стању крста, страдања. Ми смо овдје привремено. Немамо овдје то обитавање и благоденствовање у Божијој сили и слави, него имамо то трпљење у Богу, да претрпимо наш крст који сви ми носимо хришћани, ако смо Христови. Морамо да носимо свој крст и да се крста никад не одрекнемо. Јер, то је слава Христова. Пазите, на Преображењу, ова два старозавјетна пророка Мојсије и Илија каже се, разговараше са Христом о исходу Његовоме у Јерусалиму. Који је то исход? То је крсна жртва, јер је Он у Јерусалиму требао да узиђе на крст и да крстом избави нас људе од робовања гријеху, ђаволу и смрти. Он је преко крста и крстом побиједио смрт, ђавола и ад и даровао нам живот вјечни. Значи да је крст слава Божија. Ту је Он највише засијао и све нас у наручје своје примио. Ми који смо Христови само када распињемо себе, тог старог човјека, када распињемо своје тијело са страстима и похотама, тада ми пребивамо у слави Божијој и тада побјеђујемо свог непријатеља ђавола.“-поучио отац Владимир.
Истакао је Светог Симеона Дајбабског као слику апостола који се попео на Гору дајбабску својим животом у Христу, својим подвижништвом, својим богољубивим и човјекољубивим животом и да он пребива у тој слави Божијој, а он је претрпио и крст свој и страдања своја у овој светињи. Зато када цјеливамо Светог Симеона Христос нас обасипа зракама своје нестворене божанске свјетлости и просвјећује нашу таму.
Богом надахнуту бесједу протосинђел Владимир (Палибрк) закључио је поуком да Бог од нас хоће да сви будемо свети, јер смо Христовим ријечима: „Будите свети као што је свет Отац ваш небески. Будите свјетлост свијету“ призвани да Дух Свети обитава у нама.
Лана Остојић
