Литургијом поводом храмовне славе началствовао је јеромонах Владимир Палибрк, сабрат манастира Острог уз саслужење протојереја Радмила Чизмовића, пароха пјешивачког.
Током Литургије, за пјевницом су одговарали Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, као и Милош Ненезић, докторанд теологије на Православном Богословском Факултету Свети Јован Богослов у Београду.
Након читања из зачала из Светог Јеванђеља свима сабранима обратио се началствујући јеромонах Владимир Палибрк.
У првом дијелу свог пастирског слова он се осврнуо на живот, дјело и значај светог Николе:
,,Ево нас сабрани у овоме светоме Храму, око Светог оца нашег Николаја Мирликијског чудотворца који нас је сабрао да прославимо име Божије и њега који је читав свој живот радио само на томе да се прослави у његовом животу Господ и Бог наш Исус Христос. И успио је дивно у томе”.
У наставку он је дао посебан осврт на врлински живот који га је и начинио знаним цијеломе свијету, и пред Богом и пред људима:
,,Шта је учинило Светог Николу тако великим пред Богом и пред људима?
Ми знамо да је он светитељ наше Свете православне цркве, али свети Никола је познат и на западу и на сваком кутку свијета и њему се сви моле и обраћају, без обзира на вјеру. Баш попут Светог Василија Острошког и свети Никола све прима, све молитве прихвата, свима хита да подијели милост и љубав Божију”.
Отац Владимир се посебно осврнуо и на веома ваћан врлински елемент у животу свакога хришћанина, а то је света простота:
,,Веома је важно да у духовном животу хришћанина постоји нешто што се зове света простота, а то је управо нешто што су имали свети Божији људи. А шта то значи?
То значи да они нису уносили компликованог у однос са Богом, у заповјести Божије. Док ми који смо грешни, за разлику од њих, ми уносимо условљавање у заповјести Божије и у сам однос са Богом”.
,,Највише се то пројављује кроз етички конфликт, што у бити значи сумњати у Бога, што се управо десило и са нашим прародитељима Адамом и Евом. Ђаво је у њихов ум убацио сумњу у Бога, они су је прихватили и починили су првородни гријех и изгубили рајско – свето стање”. – подсјетио је он.
Отац Владимир је указао да је цијелог свог живота Свети Никола имао беспрекорну одчлучност, вјеру и дјелање па је био кадар помагати свима без остатка:
,,Одвајајући се од Бога мјера рационалности нам почиње бити путоказ у духовном животу, а тада се отуђује и од Бога и раја и постајемо сами себи довољни. Видите, свети Никола је имао свету простоту, код њега није постојао етички конфликт, нити сумња у Бога, он није премишљао да ли некоме помоћи, већ је одлучно хитао и помагао увијек свима без остатка”.
,,Пут који нам отвара Свети Никола је пут блажене светњ простоте, која не дозвољава сумњу, већ букти жртвом и љубављу према свима којима треба помоћ”. – закључио је отац Владимир.
После причешћа вјерних, око Храма је прошла литија а потом је пререзан славски колач.
Након благосиљања славског колача и кољива, сабранима се овом приликом својом бесједом обратио отац Радмило Чизмовић честитајући славу свим сабраним, пожељевши да их благослов Господњи прати и молитве Светог Николаја Мирликијског Чудотворца давајући посебан осврт на врлински живот домаћина славе Брана Пајовића:
,,Срећна и благословена слава и хвала свима што сте дошли у овом броју. Оно што морам такође издвојити јесте то да ме један човјек овдје присутан много подсјећа на Светог Николу. То је наш домаћин Брано Пајовић. Као што је и Вести Никола ударио шамар Арију јеретику, тако је и наш брат Брано често био хајдук кад је требало, али може и зна да буде мајка, тј. да помогне свима и да свакога саслуша”.
,,Ова црква овдје из 1905. године, која је била заборављена, запуштена и урушена, обновила се управо заслугом и трудом Брана Пајовића ’90их година”. – подсјетио је прота Радмило.
Прота Радмило је дао посебан осврт на многобројен цркве и црквишта у пјешивачком крају, а посебно је нагласио иконостас цркве у Дреношвици који краси изузетно лијеп иконописан лик Светог Николе:
,,Имамо у Дреношвици једну Цркву у којој на иконостасу, има један посебан приказ Светог Николе много лијеп, један од најљепших који сам видио заједно са живописним олтаром. А тај живопис је радио исти онај мајстор Радул, који је радио Горњи Манастир Острог и цркву Часнога Крста. Тај мајстор је доцније пошао у манастир Светог Сергеја Радоњешког и није се више враћао када је ондашња братија видјела о каквом је врхунском умјетнику ријеч”.
Он је такође посебно нагласио и предивну цркву на црквеном брду у којој су током друге половине XIX вијека преноћиле мошти Светог Василија Острошког услијед напада Сулејман-Паше:
,,Такође имамо и на црквеном брду једну дивну цркву поред магистрале. У њој су мошти Светог Василија Острошког 1877. године преноћиле једну ноћ, када је Сулејман Паша вршио поход, напад на Црну Гору. То ми је испричао професор Предраг Вукић блаженог спомена. Уз помоћ Бога живога и оца Драгана Митровића, старјешине Саборног храма у Подгорици, направљена је једна табла на којој пише да су мошти Светог Василија Острошког преноћиле у тој цркви”.
Прота Радмило је овом приликом посебно издвојио и црквиште на Добрушу из XIV вијека које је задужбина цара Душана, а које је и посјетио и сам блаженопочивши Митрополит г. Амфилохије:
,,Такође морам да поменем и једно црквиште у Добрушу које датира из XIV вијека, тачније из 1334. године. Та црква је задужбина цара Душана. По предању то је било ловиште Немањића, и ту је цар Душан убио јелена потписавши са Дубровчанима врло повољан уговор за Државу и ту је саградио цркву која је прије Другог свјетског рата била и фрескописана. Породица Вукићевић је приложила сада пет хиљада квадрата од свог имања за пут до цркве. Такође смо прије неколико година поставили ту и крст, а прије неколико година је то мјесто посјетио и Митрополит Амфилохије блаженог спомена”.
Напослијетку он је навео да је блаженопочившти Митрополит г. Амфилохије у Пјешивце долазио два пута благословивши да се обнови црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице, истакавши притом да су Пјешивце посјећивали и Свети новомученик Јоаникије Липовац, као и Митрополит Митрофан Бан:
,,Блаженопочивши Митрополит Амфилохије је у Пјешивце долазио два пута. Први пут је то било 2016. године да освешта поново цркву Светог Георгија, затим и други пут 2019. године када се попео на Добруш. Одушевљен је био Добрушом и благословио је да што прије почнемо са обновом Добруша и цркве Свете Госпође – посвећена Рођењу Пресвете Богородице”.
У име домаћина захвалио се свима господин Бранислав-Брано Пајовић, потом је приређена славска трпеза љубави на којој су дјечица рецитовала пјесме у част светитеља Николаја.
Борис Мусић
Фото: Александар Вујовић
