Јутрос је у Цркви Светог Ђорђа под Горицом, светим евхаристијским сабрањем – прослављен празник Свете великомученице Христине и Светих пребиловачких мученика.
Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Драган Станишић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића.
За пјевницом на литургијске возгласе одговарали су појци овог древног храма, предвођени протом Гојком Перовићем.
Након прочитаног јеванђелског зачала, поучном бесједом вјернима се обратио началствујући свештенослужитељ, прота Станишић:
,, Узвеселиће се Дух мој у Господу и уздаћу се у њега. Драга браћо и сестре, ево данас Светих великомученице Христине и Светих Бориса и Гљеба којих спомен вршимо и поводом којег празника читамо ово Свето Јеванђеље у којем се помиње жена која је, знајући да је Христос у кући једног фарисеја, отишла у град и купила мирис и дошла Исусу и пала пред ноге Његове, ронећи сузе и помазајући мирисом ноге његове. А домаћин, фарисеј Симон, видјевши то, зачуди се како Господ Исус Христос, ако је пророк, ако је Божији, како не зна да Га се дотиче жена грешница. Зачудио се Симон како то дозвољава, допушта да Га се дотиче она за коју се вјерује да је туђа Богу. Међутим, Господ опомиње Симона и каже му да ова жена дође, имајући велику љубав, и изли миомирисно миро на ноге Његове, непрекидно ронећи сузе, а он се сам не сјети ништа од тога.
Кроз ово видимо шта је то однос човјека и Бога, и шта је то однос човјека и човјека. То је управо ово – славно, када се сами сјетимо, када сами хоћемо да учинимо љубав, а не само кад се од нас тражи. Овај Симон је засигурно био готов да прими у свој дом Господа и постави му објед и да ако што затражи од њега, да му учини љубав и то испуни. Ова жена, која је важила за грешницу, за ону која је туђа Богу, мрска Богу, она се сама сјетила, имала је побуду у срцу, имала је тај покрет ка Христу Господу, а то исто важи и према ближњима, имала је тај покрет добровољни, да учини милост, да учини љубав. И по томе је она слична Господу, јер је такав и Бог наш, Он чини милост и ако нисмо заслужили, а поготово ако смо заслужили; Он чини милост и прије него ми тражимо, Он излива милост своју на нас.
Зато је ова јеванђелска прича тако силна и тако се често чита у цркви на Светој литургији. Она нас подсјећа на то да треба да имамо побуду љубави, а не само побуду доброг дјела, а то опет дарује Господ и ставља у срце, да не будемо хладни и званични и дистацирани једни од других и да не чинимо добро само кад морамо, него да чинимо добро зато што не можемо друкчије; да волимо да чинимо добро. То нам казује ово данашње Јеванђеље и ови данашњи Свети, великомученица Христина и Свети Борис и Гљеб, које је Господ изабрао од овога свијета. Они су се удостојили да буду изабрани да прославе Бога на један узвишен начин и положе живот свој за Христа. Нема веће љубави од те да положимо живот свој за оне које волимо, и који нас воле, а то изнад свега имамо у Господу, Који воли и милује слуге своје.
Господ каже слугама својим, а то су и данашњи Свети Христина , Борис и Гљеб: Да сте од свијета, свијет би своје волио, али како нијесте од свијета, свијет вас мрзи. Дакле, угађајући свијету ми губимо све што смо дали, а вјерујући у Господа и служећи Господу, добијамо. Кога је Господ изабрао од свијета? Управо оне које је прогонио свијет, које истискује дух овога свијета из своје средине. Дух Божији усваја, усиновљује, Господ усиновљује оне који Га вјерују, који Му служе, који се жртвују. Тако и ми данас помињемо ове светитеље, Христину, Бориса и Гљеба, – који су се усиновили Богу и удостојили се Царства Божијега и добили слободу да утичу и на наше животе; јер ако свијет и утиче на наш живот, још већма Свети утичу на наш живот. А већ сјутра нови Свети и током читаве године сви Свети, утичу на наш живот.
Нека би Бог дао свагда, да ови Свети, Христина, Борис и Гљеб, и сви свети на небу прослављени и овдје на земљи које прослављамо, већма утичу на наш живот него пролазни и лажљиви дух овога свијета“ – поручио је началствујући свештенослужитељ, прота Станишић.
Потом су сви они који су се припремили приступили Светој тајни причешћа.
На крају Литургије, пререзан је славски колач и кољиво у част Свете Великомученице Христине, духовне заштитнице монахиње Христине, која је на послушању у Цркви Светог Ђорђа, под Горицом.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
