У 17. недјељу по Духовима, 20. октобра 2024. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свете мученике Сергија и Вакха – Срђевдан, Острошки сабрат јеромонах Николај началствовао је Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу.
Саслуживала су му сабраћа јеромонаси Владимир и Натанаило, као и протојереј Драгослав Ракић паштровско-тудоровићки парох и јереј Немања Росић из Епархије бихаћко-петровачке, уз молитвено учешће острошког игумана архимандрита Сергија, острошког монаштва и бројних вјерника који су из разних крајева дошли на поклоњење Светом Василију Острошком.
Бесједећи сабранима послије читања Јеванђеља о жени Хананејки, о. Драгослав је казао да се сваким новим литургијским сабрањем сабирамо око имена Господњег и славе Његове, љубави Његове.
„Сваким новим Литургијским сабрањем смо удостојени нових дарова, Његове мудрости, Његове силе и Његове љубави. На овом сабрању осјењујемо се крсним знаком, причешћујемо се Тијелом и Крвљу Његовом, освећујући сво тијело, сва своја чула, све своје поре, цјелокупно своје биће и сваки пут бивамо наново рођени, наново освећени, наново просвећени. И примајући Дарове одозго учимо се како да превазилазимо камење спотицања, да бисмо управо својим животом посвједочили праву вјеру хришћанску, да бисмо кренули правим и истинским путем ка познању вјечног живота и смисла“, рекао је о. Драгослав.
Он је казао да празнујући јуче Светог Апостола Тому и слушајући данашње Јеванђеље добијамо свједочанство божанске љубави којом нас Господ храни и опомиње да је управо наш коначни смисао живот са Богом.
„Ова јеванђељска прича се прожима у животу сваког човјека који је проживио у овој творевини Божијој, на овоме свијету, видимо пролазном и пропадљивом. Управо на основу ове јеванђељске приче видимо какав је наш Бог. Да је наш Бог-Бог љубави, Бог праштања, Бог милости, Бог милосрђа. Као што ствара из љубави овај свијет тако исто ће сваког човјека по његовој вјери да благослови оним даром који је њему потребан. У овој причи је било потребно исцјељење кћери Хананејкиној, а свако од вас који сте овдје дошли на поклоњење Светом Василију Острошком има неко своје искање, неку своју слабост, неку своју ”Хананејкину кћер” коју држи у свом срцу, у својој души и непрекидно вапи, тражи, обраћа се Господу за исцјељење те своје слабости. Због тога и јесмо у овоме светом храму, због тога постимо постове, због тога држимо заповијести, због тога се трудимо да будемо прави на том путу нашег богопознања,“ бесједио је о. Драгослав.
„Примајући дарове одозго учимо се како да превазилазимо камење спотицања да бисмо могли да посвједочимо својим животом праву вјеру Хришћанску, да бисмо кренули истинским путем ка познању смисла. Прослављајући Светог Апостола Тому, слушајући Свето Јеванђеље, ми сваки пут добијамо свједочанство Божије љубави којим нас Господ храбри да управо тај коначни наш смисао јесте живот са Богом, непрекидни живот у благодати, љубави, заједници. Може ли бити ишта светије него у вјечности боравити са својим Творцем, творцем неба и земље, наших душа, срдаца и свега видљивог и невидљивог?, казао је отац Драгослав.
Сабрани су се током Литургије причестили Светим Христовим Даровима.
