Јереј Крсто Пламенац, парох црмнички, служио је у Недељу 7. по Духовима – Светих Отаца Првог васељенског сабора, у дану када наша Црква прославља Свештеномученика Луку Црмничког, Свету Литургију у цркви Светог Ђорђа у црмничком селу Утрг. Светој Литургији присуствоавао је и Срђан Вукмановић унук свештеномученика Луке. Славске дарове које је на крају Свете Литургије освештао отац Крсто, принјеле су монахиње из манастира Светих мироносица у Дупилу, Лукија и Кикилија.
Тумачећи данашње Свето Јеванђеље, отац Крсто каже да у сваком тренутку Господ зна наше помисли. Да нико не зна наше мисли, до сам Господ. То ђаво не може да зна, он само зна наша дјела. Оно што ми изговоримо или радимо, то ђаво зна. Али наше помисли једино Господ Исус Христос зна. И Он каже, по вашој вери ће вам бити. И ми морамо искрено да вјерујемо. У нашим срцима нема мјеста за неке друге ствари. Наша вјера мора да буде тврда, да вјеремо у Господа Исуса Христа.
Говорећи о Светом Луки Црничком отац Крсто подсјећа да се Свети Лука родио у селу Подгор, у племенитој породици Вукмановића, 1907. године, и пострадо од братске руке, 1945. Године. Он је, за то кратко вријеме живота које му је Бог дао, био у нашој митрополији, чак можда и шире, један од образованијих интелектуалаца свештеника. Он је био учењак, био је образован, био је филозоф. Писао је књиге и чаланке и то објављиво у тадашњим црквеним часописима. Тек касније, у вријеме митрополита Амфилохија, уз помоћ сина Светога Луке, Чедомира Вукмановића и монаха Павла Кондића, који је у то врјеме радио докторску тезу, 2001 обајвљена су три тома књига Светог Луке.
Свети Лука имао је два брата и сестру. Један брат је рано умро, сестра такође, а брат Сетозар – Темпо је отишао на другу страну. То је наше проклетство. Проклетство ових простора. Два брата, два ока у глави. Један је пошао на једну страну, био добар свештеник, постао светитељ, други био комуниста и истакнути члан партије. У разговору са Митроплоитом Амфилохијем Светозар је признао да је, када су га обавјестили да су ухватили Светог Луку и да не знају шта да раде са њим, изрекао ону тешку и страшну реченицу: „Исто што и са осталима.“ И онда је заплакао. Ипак је имао ту савјест и ту братску љубав.
Свети Лука пострадао је мученички од стране партизана 1945. године у близини Камника у Словенији са непуних 38 година. Он је био спреман да страда за Господа Исуса Христа. Знао је да је овај живот привремен, пролазан, и да га након овога живота очекује Царство Небеско.
Молимо се за Светога Луку. Знамо да је он задобио вјечни живот, али исто тако, морамо да се молимо и за Светозара. И за све. И да идемо ка помирењу.“
Дејан Вукић