У трећу недјељу пред Божић – Дјетињци, 18. децембра, када наша Света црква молитвено прославља Светог Саву Освећеног, Преподобног Нектарија Битољског и Светог новомученка Станка Острошког, саборно и молитвено било је у Острогу.
Светом литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем манастиру началствовао је острошки игуман архимандрит Сергије, а саслуживала су му сабраћа архимандрит Мирон, јеромонах Владимир и јерођакон Зосима, као и протојереј Никола Маројевић никшићки парох.
Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
Послије читања зачала из Светог јеванђеља о исцјељењу згрчене и погрбљене жене у суботу у синагоги, сабранима је бесједио о. Владимир, који је казао да се овом причом учимо да под изговором неког формалног држања закона не треба да изгубимо љубав и човјекољубље.
– Када је Исус видио и духом препознао њену немоћ, Он је ослободио те немоћи и исцијелио је, тако да је могла да се исправи и да види небо. Да види оно што је стално гледала духовним очима. Небо отворено и Оца који је послао Сина Исуса Христа да исцјељује болести и немоћи наше. Међутим, како то често у животу бива, не радују се сви успјеху или оздрављењу ближњих, него постоје људи који одмах ту налазе приговоре. Тако да је овај старјешина синагоге нашао овдје за сходно да критикује жену која је дошла у шести дан, дан суботњег одмора, да тражи исцјељење. Он јој каже да је требала да дође у други дан. Он тако клевеће на Бога, јер закон Божији не претпоставља укидање љубави. Покој од својих дјела, покој од наше световне заузетости и послова, не значи покој од дјелатне љубави према Богу и ближњима – рекао је о. Владимир.
Овдје се учимо томе да наша вјера мора на првом мјесту да има љубав и да сва формална законодавност пада у воду, казао је о. Владимир.
– Сјетио сам се једног момената из живота психијатра Виктора Франка који је говорио да га је у три сата ноћу пробудио телефонски позив, а да је са друге стране жице била жена која је говорила да ће да се убије. И он је сат времена усред ноћи провео покушавајући да је убиједи бројним аргументима да се не убије. И када је срео после одређеног времена она му је рекла да се није убила, не због његових научних аргумената који су били јаки, већ зато што је видјела да има смисла живјети у овом свијету кад постоји човјек који је спреман да усред ноћи сат времена разговара са њом и покаже љубав према њој. Није ме од самоубиства задржала твоја стручност, него твоја људскост, рекла је жена – бесједио је о. Владимир додајући да ако немамо људскости, састрадалне братске љубави џаба сви закони и сво држање правила и оно када гледамо у продавници има ли трагова млијека у храни док осуђујемо ближњега свога.
Сабрани који посте Божићни пост причестили су се Христовим Светим тајнама, а потом је о. Сергије са саслужитељима благосиљао и пререзао славски колач поводом празника Светог новомученика Станка Острошког који је уједно и имендан острошком монаху Станку.
Честитајући сабранима празник, о. Сергије је подсјетио да се мошти Светог Станка, његове свете руке пуне благодати Духа Светога, чувају у острошкој светињи.
– Њега је Бог прославио, јер је у његовом срцу било записано Свето Писмо. Јако је битно остати вјеран живоме Богу. Кад су Турци хтјели да хапсе, убијају, или под пријетњом смрћу од Христа одвајају људе који су живјели овдје у овим странама, који су се повукли са плодних равница да би сачували своју душу. Тада је био заробљен Свети Станко као дјечак и примораван да каже гдје су се сакрили хришћани под најездом освајача. Он на то није пристао и када су му рекли да се потурчи он такође на то није пристао и тиме је исповиједио истинску вјеру и љубав према Богу и према ближњима. Разгнијевљени, они су га искасапили, исјекли на комаде и Бог је прославио његову жртву као најљепши примјер како човјек може свој живот да испуни Богом – рекао је о. Сергије.
Додао је и да је мноштво свједочанстава о благодатним појавама са његових руку.
– Један човјек који је био невјерник, комуниста дошао је горе гдје су биле руке Светог Станка и видио је свјетлост како избија из руку и сишао код игумана Серафима и питао га шта раде и зашто стављају лампе испод руку да сијају чиме обмањујете народ који долази да је то као неки ефекат. Отац игуман му је рекао да нема никаквих лампи и да ништа нијесу ставили. Отишли су горе, отац је показао да ту нема никаквих лампи и технолошких ефеката, него да је свјетлост била благодат и она је дата да тај очигледно честити човјек, али залуђен незанбожном идеологијом, сам повјерује у Бога. Он је почео да долази овдје и окончао свој живот као православни хришћанин – казао је о. Сергије и честитао о. Станку имендан.
Прослави празника Светог Станка претходилао је бдјеније које је острошка братија служила у цркви Светог Станка у Доњем Острогу, гдје се чувају његове свете руке и гдје се свакодневно обављају крштења у острошкој светињи.
Све фотографије
Извор: Манастир Острог
