Светом архијерејском Литургијом, резањем славског колача и трепезом љубави, уз молитвено учешће више хиљада вјерника, прослављен је празник Светог Василија под острошким гредама, у Томину недјељу, 12 маја 2024. љета Господњег.
Његово вископреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије началствовао је празничном Литургијом, а саслуживали су му високопреосвећена господа епископи: Григорије, дизелдорфски и све Њемачке; Теодосије, рашко-призренски и косовско-метохијски; Иринеј, источно-амерички; Максим, западно-амерички; Кирило, буеносајрески и јужно-централно-амерички; Методије, будимљанско – никшићки и Јован, умировљени.
Саслуживали су архимандрити игумани: острошки Сергије, трескавички Варнава, ораховачки Павле, као и бројно свештенство и свештеномонаштво, уз богоугодно појање богослова Призренске богословије.
Током Литургије у чин свештенођакона произведен је досадашњи ипођакон Лазар Супић, а миропомазан је његов син Никола.
Литургији је присуствовао амбасадор Руске Федерације у Црној Гори Владислав Маслеников.
Поздрављајући сабране радосним поздравом Христос Воскресе, послије читања Јеванђеља бесједио је Владика Григорије.
– Драга браћо и сестре,
Налазимо се данас пред једном од највећих светиња, а за многе она је и највећа пред којом сте икада били. Некада давно, као дјечак, стајао сам ту, са вама, и дивио се овој светињи не разумијевајући много тога. Данас, након много година, стојећи овдје, пред вама, покушавам да разумијем зашто је она толико важна и зашто је тако снажно укоријењена међу нама. Чини ми се да сада знам одговор. Наиме, ово свето мјесто наликује оним светим мјестима из којих извиру сва друга. Ова пећина, драга браћо и сестре, личи на ону витлејемску пећину; овај свети гроб, у којем почивају мошти Светог Василија, личи на онај гроб који је Јосиф Ариматејац поклонио да се у њега сахрани распети Господ Исус Христос. Ова пећина, ово мјесто подјсећају ме на оно што најчешће заборављамо: подсјећају на скромност, на смирење, али и на чињеницу да је из гроба засијала свјетлост, да је Бог смрћу уништио смрт и да ћемо тај догађај славити да скончања вијека, када ће та свјетлост засијати и у нашим срцима, која, нажалост, пречесто бивају као хладна и пуста пећина.
Драги браћо и сестре, свако од нас је, свјесно или несвјесно, у знању или у незнању, данас овдје дошао зато што је боготражитељ. А шта ви овдје тражите, да ли сте поставили себи то питање? Шта ви желите? Желите, заправо, живот. Овдје сте дошли, драги и побожни народе, да то добијете и понесете са собом. И немојте мислити да је то што треба одавде да понесете нешто што се може захватити, што се може узети, отргнути, купити, нешто што се може извагати или измјерити. Овдје сте дошли да примите управо свјетлост. Свјетлост је, дакле, нешто што се не може отргнути, откинути и понијети у торби. Свјетлост се само може примити, а за свјетлост, да бисмо је примили, морамо се припремити.
Зато је, браћо и сестре, наш долазак пред светињу увијек напор да примимо свјетлост. Да примимо свјетлост која је засијала из гроба, из гроба Христовог, јер је ту свјетлост – најприје у своје срце, а потом и у ову пећину – донио Свети Василије. И ви сте, иако можда тога нисте свјесни, овдје дошли да примите свјетлост, да је похраните у своја срца која треба да засијају том свјетлошћу, а затим ће од те свјетлости засијати ваша лица и ваше руке, ваши кораци и ваша дјела. Зато смо данас овдје сви, браћо и сестре.
Ми смо се данас сабрали у покајању и у радости славе Васкрсења Христовог. Дошли смо носећи своја тијела, своје унутрашње муке, своје болести и болове, своје патње и бриге. Дошли смо да тражимо исцјељење, дошли смо да тражимо оздрављење. И као што каже пјесма приликом Преображења Господњег: ученици су примили оне нетварне свјетлости колико су могли. Зато и ви данас отворите своја срца, своју душу, своје умове, своје биће како бисте примили свјетлост. И понесите прегршт те свјетлости у свијет, јер је свјетлост ту не да би се ставља под суд, него да би се ставила у свијећњак да свијетли свима који су у тами, јер Свјетлост засвијетли у тами и тама је не обузе.
И зато, драга браћо и сестре, ако се догоди, милошћу Божијом, да нас данас посјети свјетлост која у тами ове пећине свијетли, која свијетли у тами ове горе, која свијетли у тами цијелога свијета, онда ће наше болести, све наше немоћи и наше слабости биће исцијељене. Зато са страхом Божијим, вјером и љубављу приступајте и отворите срца своја за свјетлост Христову, за свјетлост Христовог ученика, сљедбеника, за христоносног, богоносног оца нашег Светог Василија, и уселиће се у ваша срца свјетлост, а са њоме ће доћи и радост живота, радост исцјељења и радост спасења.
Нека нам свима данашњи празник буде на радост, окрепљење и исцјељење! Амин!
Сабрани вјерници су се причестили Светим Христовим Тајнама, а саслужитељи су потом благосиљали и пререзали славски колач који је припремила острошка братија на челу са игуманом Сергијем.
Благосиљани су и пререзани славски колачи бројних свечара који Светог Василија прослављају као крсну славу.
Митрополит Јоаникије је захвалио браћи архијерејима и вјерном народу што је дошао у острошку светињу.
– У свјетлости празника Јеванђеља Христовога прослављамо и данашњи празник Светог Василија Острошког Чудотворца и свјећамо се ријечи Светог Апостола Павла, да они који иду путем Христовим и који су спремни да са Њим узиђу на Голготу и да се саразапну са Христом, да они ће учествовати и у слави и у побједи над смрћу, у слави и воскрсења Христовога и у Његовој побједи над смрћу. Свети Василије Острошки ишао је тим уским и тијесним путем за Христом цио свој земаљски живот, носећи крст Господњи, али носећи истовремено и бреме свога народа. Али му је зато Бог дао због његове љубави према Богу и према Цркви и према своме народу такву благодат да је богат не само да проповиједа Јеванђеље и да буде свједок Његовог Јеванђеља и свједок Христов овдје на земљи, него му је дао благодат и да чини чудеса, да тужне тјеши, болесне лечи и да показује силу свете православне вјере – бесједио је Митрополит Јоаникије.
Истракао је да се данас вјерни народ окупља око Светог Василија, као што је то некад било у Милешеви око кивота Светог Саве.
– Као што се наш српски род окупљао око Светога Саве у манастири Милешеву да ту добије утјеху и благодат и милост Божију и силу да носи свој крст и да иде путем Божјим, као што се тада наш народ сабирао да добије исцјељење својих душевних и тјелесних немоћи код Светога Саве, тако се у наше вријеме, али и још одавно сабира наш народ, али и многи други народи приступају у ћивоту Светога Василија Острошкога и добијају од Бога молитвама Светога Василија исцјељење и лијечење, и крепост и силу, као што је некада Свети Сава помагао свима и благосиљао све који приступају његовоме светоме ћивоту са вјером, без обзира ко је ко, из ког је народа. Тако се сабирамо и овдје у Манастиру Острогу код његовога наследника Светога Василија Острошкога – рекао је Митрополит Јоаникије.
Прослава празника настављена је у Доњем острогу уз трпезу љубави коју су припремила острошка братија.
