У оквиру програма „Велико и славно име Његош“, којег је, поводом 170 година од упокојења Петра II Петровића Његоша, претходних дана, организовала ЈУ Музеји и галерије Никшић, у недјељу 14. новембра, у Градској кући, предавање „Његошева идеја нације“ је одржао др Душко Бабић, уредник Српске књижевне задруге.
Медијатор вечери била је Весна Тодоровић, в.д. директора ЈУ Музеји и галерије Никшић, која је у уводној ријечи навела најважније податке из биографије др Бабића. До сада је објавио књиге: „Позориште ирационалног“, „Тескобе“, „Песме српског солдата“, „Трпија“, „Народ на међи“, „Умити се сузама“, „Повратак“, „Ако љубав нисмо“, „Стан и храна“. Радио је на изради уџбеника за средње школе и гимназије. Објављује есеје, чланке и огледе на књижевне теме, а Бабићеву књига „Његошев национализам“ заједно су објавиле Katena mundi из Београда и Српско народно вијеће из Подгорице, прошле године.
„Кад се погледа шта је, из чега он извлачи појам човека, живота, човековог односа према Богу, то је једна жива христологија коју нам је врло лако разумети. На шта ја, прије свега, мислим, а могло би се из различитих перспектива све ово показивати, прво видимо да је Његошево поимање човека жртвено, страдално, да нема човека који себе не принесе на жртву; тек у страдању, тек у својој жртви, у ономе где следимо Христа Спаситеља ми достижемо своју људску пуноћу и крећемо се путем човечанским. Чини ми се да се из овога може видети да је Његош, Његошева мисао у целини, па и Његошева мисао о народу, снажно укотвљена у христологији, у вери у Христа“.
„Ове особине Његошеве идеје нације, њена метафизичка заснованост, њена природна религиозност и њена хришћанска надахнутост јесу нешто што бих волео да увек имамо у виду кад размишљамо о Његошевој идеји нације“, рекао је Бабић.
Додао је да се Његош о схватању појма националне државе није директно изјашњавао.
„Национална држава води своје корене из Библије, Старог завета, законима поновљеним, где Мојсије објашњава Јеврејима кад се враћају у обећану земљу шта их тамо чека, чега све морају да се држе, открива им законе и, између осталог, им говори о томе на који начин ће уредити своју државу, каже им: Узмите оно што је ваше, где су били ваши праоци, ни стопе више. Шта је то него оно што је Његош рекао: Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине. Потпуно исто само казано на други начин, као и онај стих: Ал` тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права. Тирјанство је нешто што се никако не уклапа у Његошеве појмове човека, народа, државе. Дакле, постављање моралне норме, постављање налога, а не неких описних особина којима ћемо се дичити, испразно поносити; поносити се, свакако, треба, али понос без онога првог, Његошевског, императивног моралног налога неће имати много успјеха“, сматра Бабић.
Сенка Чоловић Шумић
