У оквиру циклуса Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920. у понедељак 16. јуна, у Матици српској у Новом Саду, проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић одржали су предавање под називом: Српски књижевни језици у Карловачкој митрополији XVIII и XIX века.
На самом почетку присутнима се обратио секретар Матице српске др Милан Мицић.
У свом предавању проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић говорили су о развоју српске писмености на почетку 18. века која се кретала и гранала, од српскословенског језика и српског народног језика, рачанске школе, рускословенске и славеносрпске редакције, па до Вукове реформе. За овај период везане су многе значајне личности попут Гаврила Стефановића Венцловића, Максима Суворова, митрополита Мојсеја Петровића, Емануила Козанчиског, митрополита Стефана Стратимировића и многе друге. Такође, говорило се о терезијанско-јозефинским реформама, о орфелиновској и доситејевској фази развоја језика.
Присутни су могли да чују о позицијама Саве Мркаља и Павла Соларића, Сави Текелији и борби против унијаћења, ставовима свештенства и племства о српском књижевном језику, Вуковој сарадњи са Копитаром, перцепцији Матице српске у односу на језичке промене, Друштву српске словесности и борби око језика, преломној 1847. години, почетку кодификације српског стандардног језика, победи Вуковог модела и смени романтизма реализмом.
Циклус предавања Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920. финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.
Извор/фото: Матица српска
