Predrag Radonjić: Za mene je govor mržnje kada neko kaže da su Gračanica i Dečani albanske crkve
Direktor Narodnog pozorišta u Prištini, izmještenog u Gračanici, Predrag Radonjić reditelj brojnih dokumentarnih filmova govorio je za Radio „Svetigoru“ o radu ove kulturne ustanove koja pokušava da očuva duh zdravog i normalnog života u enklavi i da u ovakvom životnom okruženju sačuva grad.
Radonjić kaže da je život na Kosovu i Metohiji težak i čudesan.
Osvrćući se na aktuelno svojatanje naših svetinja od strane Albanaka direktor Narodnog pozorišta u Gračanici kaže da to pada bolnije od ranijih pokušaja njihovog uništavanja od istih tih Albanaca.
„Kada neko kaže da su Gračanica i Dečani albanske crkve za mene je govor mržnje“- kaže Radonjić reditelj serijala filmova koji govori o stradanju srpskih crkava i manastira.
Radonjić u pismu kolegama iz CNP-a kaže: Začuđen sam što, prilikom posjete Prištini, niste posjetili svoje kolege Srbe u Gračanici
Predrag Radonjić direktor Narodnog pozorišta u Prištini uputio je pismo kolegama iz Crnogorskog narodnog pozorišta povodom njihovog nedavnog gostovanja u Prištini 26. maja gdje je CNP-u pripala specijalna nagrada prištinskog internacionalnog pozorišnog festivala za predstavu „Bladi mun”.
Prenoseći pozdrave i duboko uverenje da kultura i pozorište služe da prave mostove među narodima, pogotovo među onima koji su imali dugu istoriju konflikata, Radonjić kaže i da se uvek nalazi na strani onih koji su ugroženi, prije svega manjinskih zajednica – bilo kakvih karakteristika – kojima su uskraćena ljudska prava.
„Stoga, pored vašeg gostovanja u Prištini, što je svakako Vaše suvereno pravo u vođenju Vaše nacionalne pozorišne kuće i profilisanju politike njenog delovanja, izražavam samo začuđenost što niste posetili i Narodno pozorište u Prištini (sa privremenim sedištem u Gračanici) gde se nalaze i vaše kolege srpske nacionalnosti koje tu rade proterane iz svog grada. Ne znam da li ste u programu svog putovanja imali možda i obilazak Metohije, sela Goraždevac, Belo Polje i Osojane da vidite u kakvim uslovima žive i Vaši retki preostali sunarodnici? Da li ste obišli Visoke Dečane i popričali sa igumanom Savom Janjićem rodom iz Trebinja i monasima od kojih su mnogi i Vaši zemljaci kako žive oni i njihov verni narod? Da li ste svratili do Prizrena o kome je pevao Kralj Nikola i pitali koliko je ostalo Srba i Crnogoraca da živi u njemu i šta se dogodilo sa našim svetinjama 2004. godine?
Da vam samo napomenem, zgrada u kojoj ste igrali predstavu je (i) naša zgrada, u kojoj se nalazi (i) naša matična scena sa koje smo proterani i u koju nam je zabranjen pristup kao ilegalnoj instituciji.
Izgrađena je 1948. godine sredstvima Vlade Republike Srbije, a u njoj je prvo počela sa radom Srpska drama, da bi godinu dana upravo ti glumci i „srpska uprava“ osnovali od glumaca amatera i Albansku dramu. Sve do rata 1999. godine Narodno pozorište u Prištini ostalo je jedna od retkih multietničkih institucija u kojoj su, nekoliko nedelja pred bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, igrane predstave i na srpskom i na albanskom jeziku. Od tada, u njoj nema jedino Srpske drame.
Narodno pozorište u Prištini, sa svojim za kosovske vlasti nevažećim insignijama, ansamblom, tehnikom i administracijom od tada luta po kosovskim varošicama i selima u kojima ima Srba i Crnogoraca i igra za njih predstave, dok u etnički najčistijem „glavnom gradu najmlađe države na svetu“, kako sebe vole da oslovljavaju, nema nijednog Srbina ili Crnogorca, njivog spomenika i traga, osim porušenih nadgrobnih spomenika, ili makar natpisa na srpskom jeziku. Naše ukidanje kao institucije Vlade Republike Srbije traže pritom zdušno svi, i sleva i sdesna i iz centra, od bivše predsednice Kosova Atifete Jahjage tokom mandata do regionalno popularnog terološkog poslenika i korifeja toleratnosti Jetona Neziraja.
Nadam se da će biti prilike da se i mi susretnemo i sarađujemo u narednom periodu. Mi smo često bili gosti u Crnoj Gori i dočekani smo na najlepši mogući način. Iskreno bih želeo da kod Vas i mi i naše kolege iz Prištine budemo tako dočekani. Uskoro, u okviru Vidovdanskih svečanosti, dočekujemo u Gračanici i kolege iz Nikšića i Herceg Novog. Na jesen planiramo i malu turneju u Nikšiću, Herceg Novom i Mojkovcu. Nadam se da možemo doći i kod Vas u Podgoricu. Što se nas tiče, ovo je, uz sve moguće nesporazume, bilo Vaše gostovanje u Republici Srbiji, Autonomnoj Pokrajini Kosovu i Metohiji. Žao mi je što se nismo ovoga puta videli i čuli” kaže u pismu upućenom kolegama iz Crnogorskog narodnog pozorišta direktor Narodnog pozorišta u Prištini Predrag Radonjić.
