Представљање књиге пјесника Невена Милаковића: Сјећања некад блиједе и умиру. Али не умире онај који се сјећа

У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ, 15. априла 2022. године, одржано је представљање књиге „Сонетни вијенац, из крајишког ока” пјесника Невена Милаковића, у организацији хуманитарне организације „Српска нит”, у чијем је издању недавно и објављена.

„Већ у наслову су експлициране кључне структурне димензије књиге – жанровска и тематско-мотивска. Наиме, пјесник је изабрао веома строгу, захтјевну форму сонетног вијенца, захваљујући којој је пјесничку визију саобразио високим версификационим захтјевима. На мотивском плану, развио је изузетно снажне, лирски аутентичне призоре страдања мученика у логору Јасеновац. Евокацијом ове болне странице колективног памћења, Милаковић је вратио у орбиту књижевне тематизације овај веома важан традицијски слој. Пјесничку књигу Невена Милаковића прати надахнуто казивање стихова, у изведби барда српског глумишта, Петра Божовића”, наводи се, између осталог, у саопштењу НВО „Српска нит” из Подгорице. Уредник овог издања је Миливоје Брковић.

У програму, у крипти Храма, учествовали су протојереј мр Предраг Шћепановић, као модератор и говорник, глумац Драгиша Симовић, Миливоје Брковић испред издавача и организатора, народни гуслар Жељко Бугарин, етно појав Бранка Зечевић, као и аутор књиге, пјесник Невен Милаковић.

Поздравно слово изговорио је протојереј мр Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски, који је овом заблагодарио свима присутнима на издвојеном времену и доласку, посебно благодарећи аутору Невену Милаковићу и организацији Српска нит чијим трудом и организацијом је ово вече приређено у крипти Саборног храма у Подгорици.

Прота Предраг је подсјетио и на годишњицу страшног земљотреса који је на овај дан потресао Црну Гору 1979. године, а који је однио преко 100 живота, док је оставио 80.000 људи без крова над главом. Он је позвао све присутне да се заједно помоле за покој и вјечан спомен страдалих тог кобног дана.

Након оца Предрага стихове из књиге пјесника Невена Милаковића читао је глумац Драгиша Симовић.

Зтим се сабранима обратио протојереј Предраг Шћепановић, који се осврнуо на саме зачетке братоубилаштва, зависти, звјерства међу људима, подсјећајући да историја рода људског почиње убиством и то од дјеце праоца нашег Адама, тј. Каина који из зависти убија свог брата Авеља, чија неправедно проливена крв вапије са земље и дозива Господа. Од тада до данас, како наглашава прота Предраг, рат је стање у којем пали људски род умјесто да пребива и живи у атмосфери љубави, ипак одабира да буде један другом вук.

У свом даљем излагању отац Предраг се осврнуо и на страдални пут српског народа: ,,Кривудав пут је био спрског народа, Свети Сава му је дао пут и везао га за Господа Исуса Христа. Такође су косовски јунаци одабрали Царство небеско, ставивши својом жртвом и вјером оно непролазно изнад земаљског замаленог и пролазног, трулежног”.

Он је затим подсјетио на многе идеологије које су разарале људски род током историје, али због којих смо и сами као народ страдали, указујући на ријечи Светог Владике Николаја жичког и охридског:

,,Осамнаести век је значио бунт против цркве и свештенства римског понтифекса. Деветнаести век је значио бунт против Бога. Двадесети век значи савез са ђаволом”.

Прота Предраг се сјетио и пророчког ламента Светог Петра Цетињског над својим повјереним народом у XX вијеку, наглашавајући да су ипак мног страдања спрског народа на корист и да Бог хоће од спрског народа ипак нешто велико:

,,Свети Петар Цетињски је закукао над судбином Црне Горе двадесетог вијека, говорећи да ће је тешка улога и судба снаћи. Велике историјске грешке су нас скупо коштале, али ипак хоће Бог нешто велико од нас. Српски народ је кроз сву своју историју увијек био на страни истине правде.”

Он је дао посебан осврт на догађаје из Првог свјетског рата (Великог рата), на многе жртве спрског народа, али и кобне лоше изборе, који су коштали многе животе:

,,Радован Бећировић Требјешки је говорио да: нико не зна шта су муке тешке док не прође албанију пјешке., такво је тешко страдање историјско на земљи. Толико заноса. Толико страдања. Међутим, умјесто да заокружи своју државу након Првог свјетског рата, Српски народ гријеши и скупо плаћа прескуп пројекат Југославије који је коштао милионе живота.”

Он је указао на чињеницу да је Подгорица један од најмногострадалнијих градова у свијету, наводећи затим и многа друга велика стратишта:

,,Подгорица је један од најстрадалнијих градова на свијету, 15. маја 1944. године је буквално сравњен са земљом. Јасеновац, Јадовно, Глина, Јастребарско, који је једини дјечији логор на свијету оформљен од НДХ, затим Пребиловци, ко ће поменути друга стратишта, сјетимо се великомученичке Велике.”.

,,Славни Виктор Иго написао је прије 140 година свој чувени апел За Србију, којим је захтјевао од европских влада и владара да зауставе убијање српског народа. Те ратне 1876, пре тачно 140 година, и пошто је написао и објавио свој чувени апел За Србију, Иго не престаје да мисли о страдању српског народа. Тако 10. септембра те године адресира писмо на Женеву и упућује предсједнику Конгреса мира: Пред осакаћеном Француском, пред измученом Србијом, цивилизација се грози, протест Конгреса мира је неопходан… На прослави Дана Републике у Марсељу 22. септембра 1876. написао је и сљедеће: Сила уображава да је право: овде се унаказује Француска, тј. цивилизација, тамо се убија Србија, тј. човјечанство. Као и ове ријечи:  убијају један народ. Гдје? У Европи. Има ли кога да посвједочи? Свједок је један: цио свијет. А владе, виде ли то? Не виде”, бесједио је прота Предраг.

Напослијетку, он је рекао да су овакве вечери прилика да се сјећамо на достојан начин оних који су својом жртвом нама утабали пут и свијетле нам сопственим примјером чојства и јунаштва, као што су страдални мученици свештеници Митрополије црногорско-приморске на челу са својим архипастиром мучеником Митрополитом Јоаникијем Липовцем:

,,И ми се у овом Храму сјећамо оних који су страдали. Страдали су и храмови, и епископи, закључно са Митрополитом Јоаникијем Липовцем, и 80 свештеника Митрополије црногорско-приморске. Сјећања некад блиједе и умиру. Али не умире онај који се сјећа. Нека се њихове душе моле за нас да и ми идемо путем Христове правде, љубави, истине и жртве јер ми другог пута немамо. Невен Милаковић је чувар душе Подгорице, чувар свих оних лијепих ствари Подгорице, чувар оног највреднијег, част нам је што смо са њим вечерас”, поручио је прота Предраг.

Након његовог обраћања стихове је казивао аутор, Невен Милаковић, да би се напослијетку свима сабранима испред организатора и издавача обратио Миливоје Брковић.

Он је истакао да су одлучили да издају књигу пјесника Невена Милаковића упркос томе што је НВО ,,Српска нит” доминантно хуманитарна организација будући да поменута књига симболизује исте вриједности које заговарају и они испред организације. А то је култура сјећања на недужне спрске жртве и страдања.

Брковић је указао да се организација Српска нит не ограничава никада на једну тему:

,,Систематски геноцид, којем је српски народ континуирано изложен у крвавом XX вијеку на најболнији начин је оцртао круг патње али и круг разумијевања и подршке. Зато је могуће да људи различитих афинитета, генерацијске припадности и интересовања одани предачком  завјету, судјелују на прворазредном националном послу, који остаје као трајна културна баштина нашег народа. Стога се ми никад не ограничавамо на једну тему, ма колико она била велика”, подвукао је Брковић.

Након што је посебну захвалност исказао и барду нашег глумишта, Петру Божовићу који изговара аудио стихове у дигиталном мултимедијалним издању које се може послушати на платформи YouTube, Брковић је истакао да ће Милаковићеви читаоци бити засигурно затечени и потрешени, све само не равнодушни:

,,Читаоци Милаковићевих пјесама биће затечени и потресени. Туга која провијава из овог сонетног вијенца чини да сд осјетимо безнадежно. Али, идеја о страдању на правди Бога, увијек нас изнова подсјети на Спаситељску свјетлост Христовог васкрсења које сваке па и ове године дочекујемо са чврстим увјерењем да жртва поднесена ради Христа значи вијенац непролазне славе у вјечности”, поручио је напослијетку Брковић.

Невен Милаковић је рођени Подгоричанин, који је сав свој вијек посветио писању стихова и романа, у којима у највећој мјери мјесто заузима љубав према Подгорици. Али Милаковић пјева и о јамама, Јасеновцу, светитељима, Кошарама. Аутор је познате пјесме „Вила са Кошара”. Рођен је 1963. године у Титограду, данашња Подгорица. Објавио је књиге: „Радост покајања” (2008), „Дар Мајке Божије” (2009), „Зебња” (2012), „Подгорички” (2012), „Вијенци” (2013), „Последњи плотун” (2014), „Крстоносна Румија” (2014) и „Зборник Румија Јованова”(2011).

Текст и фото: Борис Мусић