Представљање критичког издања (текстологија), „Шћепан Мали“

Представљање критичког издања књиге „Шћепан Мали“ у никшићком Захумљу

Представљање критичког издања (текстологија), „Шћепан Мали“, Петра Другог Петровића Његоша, одржаће се у сали никшићког Захумља у уторак. 23. априла са почетком у 18 часова. Приређивач критичког издања је проф. др Радмило Маројевић, а издавачи су ЦИД (Подгорица) и Народни музеј (Цетиње), 2020.

О критичком издању књиге „Шћепан Мали“ пред никшићком публиком говориће: проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драга Бојовић, проф. др Драго Перовић и проф. др Радмило Маројевић, водитељ програма биће књижевница Милица Бакрач.

Приређивач књиге „Шћепан Мали“ (критичко издање, текстологија) проф. др Радмило Маројевић студирао је упоредо на Факултету политичких наука и Филолошком факултету Универзитета у Београду. 1972. године дипломирао је на Филолошком факултету у Београду а 1973. дипломирао је на Факултету политичких наука. На Филолошком факултету Београдског универзитета магистрирао је 1974. а докторирао 1980. године, када је изабран и за доцента, за ванредног професора 1984. а за редовног 1988. Био је лектор српског језика на Московском универзитету и гостујући професор на факултетима у Никшићу, Источном Сарајеву, Бањој Луци, Нишу и Подгорици.

За професора-емеритуса изабран је 2019. на Паневропском универзитету Аперион у Бањој Луци. За академика МСА (Међународне Словенске Академије наука и умјетности) изабран је 1992.

Радмило Маројевић је био руководилац више научних пројеката; члан Удружења књижевних преводилаца Србије, предсједник Жирија за додјелу награде „Милош Ђурић”. Први је предсједник Организације наставника страних језика на нефилолошким факултетима, предсједник Савеза славистичких друштава Србије, предсједник Српског фонда словенске писмености и словенских култура и предсједник Јужнословенског одјељења Међународне словенске академије наука.

Радмило Маројевић је покренуо је и уређивао часопис „Славистички зборник”. Био је главни уредник часописа „Речи”. Такође, био је члан редакција часописâ „Мостови”, „Српски језик” и „Стил”. Био је непосредни организатор научних и стручних скупова у Београду, Новом Саду и Подгорици. Учествовао је на међународним конгресима слависта у Кијеву, Софији, Братислави, Кракову, Охриду и Минску; на конгресима Међународне асоцијације професора руског језика и литературе у Прагу, Будимпешти, Москви, Регенсбургу и Братислави. Учесник је словенско-евроазијских конгреса у Нижњем Новгороду и Москви, те на бројним састанцима слависта у Струги, Сарајеву, Будви, Нишу и Врњачкој Бањи, као и југословенскимономастичким конференцијама у Мостару, Доњем Милановцу и Приштини и на двије украјинске ономастичке конференције, у Одеси и Ужгороду.

Радмило Маројевић је одржавао предавања на Московском, Петроградском и Одеском универзитету, те на Коларчевом универзитету у Београду. У зборницима и реномираним часописима бивше Југославије и Русије објавио је импозантан број научних радова.

Објавио је стотинак расправа и чланака на руском језику, у руским часописима и научним зборницима у Москви, Тверу, Ужгороду, Кијеву, Петрограду. Објавио је више од двадесет књига, преко осамсто чланака, приказа, превода и других публикација. Више Маројевићевих радова је приказано или цитирано у страним научним публикацијама. Био је ментор и научни руководилац при изради бројних дипломских и магистарских радова и двадесетак докторских дисертација из русистике, бохемистике и србистике.

Николина Ковачевић