У оквиру седмог Фестивала „Ћирилицом“, синоћ је на Тргу између цркава у будванском Старом граду уприличено представљање пројекта „Змај са Спаса“. Ријеч је о књижевном пројекту из едиције „Енхелеја“ у оквиру којег су објављени легенда, бајка у стиху и бојанка за дјецу. Издавач је Народна библиотека Будве, а покровитељ Туристичка организација општине Будва.
Аутори текста будванске легенде „Змај са Спаса“ су: Марко Кентера, Маринко Лугоња, Зоран Мујбеговић и Јелена Б.Л. Бајку у стиху „Змај са Спаса и лијепа Зора“ написала је професорица Зорица Јоксимовић, која је такође ауторка стихова уз бојанку.
На вечери су говорили: књижевник и књижевни критичар Желидраг Никчевић, проф. др Софија Калезић, професорица Зорица Јоксимовић и илустратор Маринко Лугоња.
Како је Никчевић у свом излагању нагласио, „Змај са Спаса“ је маестрално урађен пројекат који представља мало графичко ремек дјело, и као такав промовише темељну, баснословну, бајковиту и митску традицију нашег простора.
„То је нешто што свједочи о нашем народном животу, његовој маштовитости, фантазмима којих је препуно наше приморје, а препуна их је и ова дивна књига. И заиста би било катастрофално да кажемо да немамо времена да се тиме позабавимо. Овдје у овој књизи су, популарно и пропагандно-туристички, а опет узвишено и елегантно забиљежене формуле народног опстанка, тамни и свијетли симболи у којима титрају судбински завјети који нас подсјећају на оно што смо некада били, али и упућују и на то какви треба опет да будемо. То је, чини ми се, суштинска идеја ове монографије, да нас бар на тренутак отргне од зврке савремености и заборава који неумитно прекрива најдубље слојеве народног живота ако их ми не ревитализујемо. Ова књига је огроман допринос сјећању на сопствени идентитет и да се тако бране законита права нашег народа и наше вјере. Она не треба да служи само у официјелне сврхе, него да постоји и у нашим кућама и школама и да се са њом упозна наша омладина, да би знала шта је оно што нас вијековима држи на окупу“, казао је Никчевић.
Рецензенткиња, проф. др Софија Калезић говорила је о бајци у стиху „Змај са Спаса и лијепа Зора“ професорице Зорице Јоксимовић, потцртавши да у овој легенди ауторка користи разноврстан начин умјетничког изражавања који је пажљиво прилагођен предметној лепези специфичној за начин живота у савременој Будви. Са друге стране, према мишљењу рецензенткиње, препознатљиви архаизми доприносе живописности и увјерљивости приповиједања.
„С обзиром да ради у Другој основној школи у Будви, ауторка је пронашла властите мотиве трагања за универзалним животним истинама и вриједностима. Као просвјетна, педагошка и културна посленица, раскошном, али и захтјевном темату приморских легенди, посветила се с љубављу и топлином некога ко се бави језиком и књижевношћу, едукативним и васпитним својствима причања. Ријечи су велики путници и свака добра књига носи у себи како истину свог аутора, тако и свијета о коме говори. Тог принципа се придржавала и Јоксимовић када је написала легенду прилагођену дјечјем вокабулару и поимању свијета. Легенда је прожета фантастиком и елементима чудесног, са срећним завршетком оличеном у вјечној љубави између Змаја и Зоре. Као и у народном миту, у овом дјелу изражена је нагонска свијест човјека минулог доба, његова схватања природе и појава у њој, с мноштвом ирационалних представа. Поруке и идеје легенди обојене су хуманошћу и човјекољубљем, вјером у моћ људскости, те вриједношћу и важношћу одржања ријечи“, навела је Калезић.
Професорица Зорица Јоксимовић казала је да је древна прича о Змају са Спаса једна од легенди која је, кроз народна предања, бистро жуборила свој приповједни ток из легенде и живота до нас – данас, и од нас ка сјутра.
„Моје приповиједање је нашло инспиративно тежиште за причу „Змај са Спаса и лијепа Зора“ у лирској пјесми о Змају коју су пјевали младићи и дјевојке на Вилином гумну на Спасов дан, а коју су „из уста народа“ у изворном облику описали Вук Врчевић и Вук Стефановић Караџић. Моје настојање је да се дјеци и омладини овим садржајем изнова обратимо кроз нове садржаје. Да језиком и ријечју наставимо приповједни пут наших предака, прилагођен савременим токовима и технологијама, обојимо слику времена, те да свевременом љубављу, која увелико одређује мјесто, моћ и судбину човјека, оставимо хуманистичку поруку да оно што насљеђујемо из прошлог, буде у неким сегментима и огледало садашњег. Управо и стога – да би млађим читаоцима било блиско откривање истина о традицији и етносу свога краја, које ће им, касније, кроз живот и образовање бити чвршће постоље свијести о свом културном насљеђу и култури живљења“, нагласила је Јоксимовић.
Илустратор и члан ауторског тима, Маринко Лугоња казао је да се приче ослањају на легенде које су већ постојале, а које треба да инспиришу будуће истраживаче будванског културног насљеђа и митова.
„Као што ми равнодушно гледамо ово брдо Спас на којем нема ништа, заборављамо да је ту било можда и девет цркава, да су ту ишле литије и коначно да је ту Будва настала. Ово острво је једно прибјежиште гдје су се људи, нажалост похарани и прогањани од разних непријатеља били приморани да дођу. Ово јесте остао бисер, али „рудник“ је ту иза нас, у брду Спас и ја препоручујем свима да прочитају књигу која археолошки скида један слој заборава и ствара нове перспективе. Надам се да ће ова едиција доћи до свих и да ће родитељи књиге да донесу у своју кућу. Ова књига је прапочетак Будве и то даје утемељење свим осталим причама које ће се надограђивати и за које припремамо и сљедеће едиције“, истакао је Лугоња.
Разговор на Тргу између цркава модерирала је Ана Тодоровић из Народне библиотеке Будве.
Брдо Спас као мјесто настанка првобитне Будве
Како је записано у уводној ријечи аутора издања, стари записи говоре да је брдо Спас мјесто настанка првобитне Будве и тихи свједок нашег непрестаног опстанка на овим просторима, али и пролазности којој се често несвјесно препуштамо. Постављајући питање да ли ћемо имати снаге и воље да обновимо старе обичаје, традиционалну прољећну литију и спасовданску литургију у некадашњој цркви на самом врху брда, аутори изражавају наду да ће новообјављене књиге бити подстицај будућим генерацијама да се боре за очување вриједности и да кроз планску и законску документацију сачувају и заштите од заборава наше можда и најважније културно-историјско добро. Уводну ријеч закључили су са тихим очекивањем да ће Европа можда да нас пронађе тражећи свог брата Кадма под обронцима брда Спас.
Седми Фестивал „Ћирилицом“ биће настављен вечерас од 20 часова на сцени између цркава у Старом граду премијером мјузикла за дјецу „Змај са Спаса“ у режији Матеје Поповић. У питању је копродукција Народне библиотеке Будве, дјечијег позоришта „Пинокио“ и дјечијег позоришта „Чича Мича“. У мјузиклу играју Ваја Дујовић, Иван Михаиловић, Драгана Дабовић и други.
Фестивал „Ћирилицом“ на програму је до 13. септембра, у организацији Народне библиотеке Будве и Удружења издавача и књижара Црне Горе, а уз покровитељство Туристичке организације општине Будва.
Извор: ПР служба Фестивала
Фото: Никола Тодоровић
