У крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици у четвртак 15. маја 2025. године, одржано је представљање најновије књиге Момира Булатовића: ,,Име црногорско, презиме српско” са почетком у 20 часова.
Током вечери говорили су: мр Александар Ћуковић, политиколог и писац, Милан Кнежевић, црногорски и српски политичар и књижевник, Милан Стојовић, публициста, приређивач и уредник књиге.
Медијатор вечери био је протојереј мр Предраг Шћепановић.
Вече је било посвећено лику и дјелу Момира Булатовића, значајне политичке личности у историји Црне Горе. Протојереј мр Предраг Шћепановић је отворио вече обраћајући се Момировој породици, укључујући његову супругу Наду и брата Драгана Булатовића, истичући Булатовићеву улогу као истинског народног представника и његову академску изврсност као бриљантног асистента на Економском факултету.
,,Миљеник студената, миљеник народа нашао се у жижи политичке стварности у Црној Гори у времену, ненаклоњеном, добрим и поштеним људима, он изворно није био политичар иако се бавио политиком, ушао је у политику да би дао дио своје душе и да би дао свог себе да сачува јединство српског народа, српског језика, Српске православне цркве, али и да други народи који живе у Црној Гори уживају та иста права, био је човјек помирења и можемо мирне душе рећи да је макар једном сачувао грађански мир у Црној Гори, они који су мало старији, знају о чему причам.
Вечерас нас је сабрао Момир Булатовић кроз његове интервјуве, кроз његове изјаве, вриједни сакупљач и његов пријатељ Милан Стојовић је приредио ову књигу, а морам да кажем да је ова књига само увод у једно велико, такође вече посвећено њему, посвећено петој годишњици његовог упокојења које ће саодржати 24. јуна ове године.” – подсјетио је прота Предраг Шћепановић
Александар Чуковић, млади магистар политичких наука, пружио је прву анализу Момировог рада. Нагласио је Булатовићеву улогу као истинског човјека из народа који је ушао у политику да би сачувао српско јединство, језик и православну цркву, уз обезбеђивање једнаких права за све народе у Црној Гори, истичући његову посвећеност јединству, помирењу и одржавању мира у Црној Гори, уз очување српског културног идентитета:
,,Опраштајући се од Момира Булатовића, блаженопочивши Митрополит Амфилохије, изрекао је да је разговарајући са њим док је био на власти, осјећао да пред собом има човјека који не брине за власт. Брига за народ била једина брига коју је Митрополит успио да уочи у тој и таквој комуникацији.
Из ове књиге читамо и лекцију о досљедности која изгледа као некадашњи наговјештај и доба пост истине које увелико живимо из кога како сада ствари стоје што је тенденција цивилизацијска рекао бих, излазак неће бити могућ.
Назив књиге „Име црногорско, презиме српско“ сажима, ако тако смијемо рећи, политичку филозофију Момира Булатовића. Безгрешних нема и ову књигу и њен наслов, али и најтежу лекцију коју задаје Булатовић само измирени моћи ћемо да разумијемо”. – поручио је Ћуковић.
Милан Кнежевић је понудио перспективу као неко ко је доживио НАТО агресију к бомбардовање 1999. године. Истакао је Момирову улогу у очувању мира у Црној Гори и његову посвећеност истини, напомињући како је Булатовић наредио отварање досијеа државне безбедности како би се промовисала транспарентност.
,,За Момира је Црна Гора као заједничка кућа и за Србе и за Црногорце и за Бошњаке и за Албанце и за Хрвате и то можете у овој књизи наћи на свакој страници, јер се Момир Булатовић наравно није одрекао свог црногорског имена и српског презимена, али се није одрекао свог космополитизма и свог интернационализма да у сваком добром човјеку и његовом стиску руке може да пронађе брата по идеји, брата по племенитости којих је нажалост тих година у свијету било веома мало.
,,Зато Момир Булатовић не може никако да умре. Његово дјело је дубоко уврјежено и у Црној Гори и у Србији, његова идеја никад живља у овом тренутку кад се суочавамо са свим оним што је он предвиђао да ће нас срести и у неким апокрифним и чак библијским посланицама је писало и говорило се да ће доћи вријеме да ће живи почети да завиде мртвима.
С обзиром да се налазимо новом светом мјесту, сви смо ми данас нека небеска странка која одаје почаст првом предсједнику Црне Горе достојна његове идеје и идеологије, јер чим је помињемо, чим њом свијетлимо наш политички и људски пут, како каза Његош, Момир Булатовић се онда имао рашта родити, а његова породица има рашта бити поносна на бесмртно дјело које нам је оставио”. – закључио је Кнежевић.
Милан Стојовић, приређивач књиге, детаљно је описао њен садржај и значај. Објаснио је да књига, под називом „Црногорско име, српско презиме“, садржи 46 текстова Булатовићевих интервјуа, изјава и јавних наступа. Стојовић је истакао Булатовићев интегритет као политичара који није ни акумулирао богатство нити изневјерио своје принципе.
,,Као прави народни трибун, говорио је и писао истину па ма колико она била опасна, а много боље од других је, како ја то често истичем умио да боцка успаване савијести и узнемирава мисао. Био је увијек писац са ставом који не подлијеже уступцима, јер се његово перо као ни Павлово (Павле Булатовић), није могло заплашити нити подмитити.
У његовим књигама па и овој се поред обичних људи који су му се обраћали разним поводима, говори и о многим политички познатим људима из наших бивших и садашњих држава, разговорима у Дејтону и бројним самитима ондашњих републичких челника, који нијесу нашли решење да се одржи Социјалистичка Федеративна Република Југославија већ је услиједио њен распад.
Момир Булатовић, поносни ровчанин из Куча, новинар и политичар каквих је било мало и какви би људи тек требали да буду, био је истински родољуб, али истински приврженик породици. Свој први политички говор дао је укућанима на Оцину, прије него је кренуо пред народ, а своју прву књигу посветио је најближима Нади, Нини и Бошку, који свему дају пуни смисао, како је написао.
,,Заиста достојан посебног поштовања, као што заслужује и укупно животно дјело Момира Булатовића. Виле ће се грабит у вјекове да му вијенце достојне саплету, јер слава, то је страшно, сунце мученика, казали би пјесници”. – поручио је на крају обраћања приређивач ове књиге, публициста Милан Стојовић.
Говорници су најавили да ће 24. јуна 2025. године бити објављене двије нове књиге, поводом шесте годишњице Момирове смрти, са видео и аудио снимцима његовог рада.
Текст, фото: Борис Мусић
