У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици промовисана је 18. новембра 2024. године пјесничка збирка ,,Лепота одрицања“ Милоша Г. Перовића из Медвеђе (издање: „Алма“, Београд, 2024). О књизи је говорио др Милош Луковић, филолог и правник, научни савјетник који проучава српски језик, традиционалну културу и миграције Срба; нарочиту пажњу посвећује прошлости Горње Јабланице и цијелог југа Србије); стихове је казивао аутор књиге, Милош Г. Перовић, док је у културно-умјетничком сегменту вечери наступио дјечији хор Светог апостола и јеванђелиста Марка.
У поздравном слову, протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма истакао је да збирка пјесама Милоша Перовића успјела у томе да дотакне и подстакне у човјеку оно најтананије, оно узвишеније:
,,Сам наслов нас упућује да размишљамо и у нама буди ту тајну љепоте одрицања. Ова збирка пјесама и ове пјесме успијели су у томе да дотакну и подстакну у човјеку оно најтананије, оно узвишеније, оно због чега је човјек и назначен за овај свијет“.
,,Могло би се на први поглед и посумњати у ту кованицу љепота одрицања. Да ли може и шта је то лијепо у одрицању? Али како се улази у Цркву, како постајемо чланови цркве? Управо кроз одрицање. Прије него што кроз крштење и миропомазање ступимо у Тајну Цркве и постанемо чланови Цркве, ми читамо и тражимо до онога који ступа у Тајну Крштења да се одрекне од сатане, од свих анђела његових, од свега онога што се у овоме палом свијету нуди као нешто лијепо. – рекао је он.
,,Ако се не одрекнемо управо тога што је лоше у човјеку и што је лоше у нама самима и у овоме свијету, онда не можемо спознати ни тајну ни љепоту живота, оног живота истинског, због кога је човјек и дошао и гази овим земаљским шаром. Радостан сам што су и дјеца ту, јер они су носиоци љепоте и они ће ако бог да бити будућности наше Цркве, али и нашег друштва носећи ту љепоту“. – поручио је протојереј Никола Пејовић
Књига ,,Лепота одрицања“ чини прву пјесничку збирку Милоша Г. Перовића из Медвеђе. Објављена је у оквиру Библитеке „Савремена књижевност“ издавачке куће „Алма“ из Београда, чији је уредник и власник др Ђорђе Оташевић, угледни лингвиста. Дизајн корица књиге урадио је реномирани дизајнер професор Марко Луковић. Ова књига имала је свој десетогодишњи пут сазријевања и обликовања. Садржи 46 пјесама, а на крају се налази Белешка о писцу (укупно 151 страна).
Др Милош Луовић рекао је да Милошево ближе породично поријекло јесте везано за два сусједна краја, са живописном природом и специфичним становништвом: један је Горња Јабланица (подручје општине Медвеђа), која представља најљепши српски етнички мозаик, сачињен од досељеника из разних српских крајева; други је веома слично подручје на развођу рекâ Јабланице и Лаба, које познато и под именом Мало Косово. У ове крајеве досељеници су донели традиционалну културу својих претходних завичаја, која је дуго његована у околностима архаичног начина живота и поимања свијета. То важи и за дијалекте свих тих српских досељеника. Тако је и Милош у средини јаке епске и гусларске традиције, коју су донијели досељеници из Црне Горе и других динарских крајева – добио прве пјесничке импулсе. Уз поуке оца Горана, већ у дјетињству се приклонио стиховима Његошевог Горског вијенца, којима је био очаран. А касније се предао и филозофско-религиозним порукама Његошеве Луче микрокозма. Тако je Милоша током школoвања, из године у годину, све више привлачила поезија: и епска и лирска. Поред класика, чита и дјела модерних пјесника и писаца, а контуирано и студије наших истакнутих теолога. А средина у којој је поникао – обогаћена такође досељеницима из косовско-метохијских предјела и југоисточне Србије – нудила му је и изврсне узоре лирских мотива и тонова у нашој традиционалној култури. И то је имало тежину у буђењу Милошеве пјесничке склоности.
Како је даље навео господин Луковић, током протеклих десетак година Милош Г. Перовић је дотакао бројне пјесничке мотиве и реаговао на разноврсне животне провокације. Наслови – сами по себи – дочаравају тематику пјесама. Навешћемо само неке од њих: Сан једног Ресавца – са јасном асоцијацијом на јуначки подвиг Стевана Синђелића; Стана од Превлаке – „којој се не би могло наћи мане поред Савић Милунке да стане“; Ноћне виле, Вече љубави, Њено село, Девојка без имена, Заљубљен, Сан о љубави, Искрени грех, Заробљени грех, Искушење – све о стварним или прозаичним љубавним искушењима и рефлексијама; Настасја Филиповна – трагичан лик несхваћене жене чистог срца из прозе великога Фјодора Достојевског.
Завршавајући прошле године своју прву пјесничку збирку, Милош Г. Перовић се неминовно осврнуо уназад – на цјелокупно своје десетогодишње пјесничко стваралаштво, на садржину свих својих пјесама. А откуда баш наслов збирке: Лепота одрицања? То је сажето разјашњено у Белешци о писцу и у фрагменту на задњој корици књиге, одговор се крије и у овом недовољно кристалисаном лику на предњој корици књиге, који нам – попут ужареног метеора – пристиже из бескраја Божанске васељене. – поручује др Милош Луковић.
Борис Мусић
