Празник Преображења Господњег које се збило на гори Тавору пре 2000 година евхаристијски је прослављено у подгоричком Храму Св. великомученика Ђорђа.

Светим сабрањем началствовао је протојереј–ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко–колашински, уз саслужење протојереја–ставрофора Драгана Станишића, протојереја–ставрофора Милете Кљајевића, ђакона Луке Павићевића и вјерног народа који је испунио порту Цркве Св. Ђорђа.

На литургијске возгласе одговарали су појци овог древног храма.

По прочитаном јеванђелском зачалу, словом поуке сабранима обратио се началствујући свештенослужитељ прота Перовић:

„Драга браћо и сестре, нека је на здравље и спасење овај лијепи Господњи празник! Празнујемо Господње Преображење као важан догађај Божје науке и Божјега откровења за све оно што је потребно нашој души за спасење, да овај живот проживимо, као што је говорио Патријарх Павле парафразирајући Његоша, будимо људи; живимо овај живот људски. А није га лако живети јер не знамо све и не видимо пуно, а призвани смо да сваки дан будемо људи.

Нама је Господ Бог у свом новозавјетном дому спасења, открио да је живот вјечан. И потврдио оно о чему ће Његош касније рећи да ако исток св’јетло сунце рађа, ако земља привиђење није, људска душа јесте бесамртна. Својим страдањем на крсту, својим боравком у гробу и својим васкрсењем и јављањем послије тога васкрсења – посвједочује свакој људској души да овај живот је привремен, а да нас чека један други, бољи, већи од овога. Али како је тамо, у том вјечном животу, то питање остаје људској души. Е па, у моментима Христовог Васкрсења није нам то никако речено како је тамо, као што је речено у данашњем догађају који се десио пред Христово страдање и Васкрсење. Петар, буквално, исповиједа – попадали јесу, заслијепљени јесу, трпјети и гледати не могу, а опет каже: Господе, добро нам је овдје бити, па да саградимо двије сјенице, односно три за тебе и за Мојсија и за Илију… А добро нам је што знамо да је добро. Ми смо створени за то што нас чека. И слава Богу што нам открива кроз залогај причешћа који ћемо данас, ако Бог да, примити. Кроз залогај причешћа окушамо шта ће бити.“

Прота је казао да ми нијесмо као неке друге хришћанске заједнице те да нико нема што ми имамо.

„То је ова трпеза Господња, чији смо обред сачували нетакнут и непромењен кроз вјекове. Овакви смо и онакви, и грешни, и гријешимо, и свађамо се… И доста тога што би требало да понесемо са Литургије, ми не носимо. Али овдје на овој Литургији, примајући залогај вјечног живота, ми примамо ову свјетлост Божанску. И не само да је то посвједочено у Јеванђељу, него ево чули сте пославицу, коју је написао баш Петар. Па каже, не причам вам ништа у бајкама, ништа што сам измислио. Причам шта сам видио и доживио, шта сам руком дотакао. И неко је повјеровао Петру, па је неко повјерио томе који је повјеровао Петру, ко што ја вјерујем свом ђеду и прађеду, као што ја вјерујем ономе који ме је родио… Оно што су ми пренијели и мајчино млијеко и његова очинска наука, то је да је Бог жив и треба да пред Богом стојимо као људи и то је истина Христовога Преображења на Гори Тавору. И том истином ћемо данас, не само да слушамо и да размишљамо, него да је окусимо. И не само то, него ћемо кад се причестимо, ако Бог да, освештати дарове од земље, да се сјетимо тако причешћени ако Бог да, да није нас Бог позвао само да лебдимо у овом животу, јер нас чека будући, него да овај живот живимо тако што једемо плодове ове земље: и грожђе, и смокве, и кору хлеба, и чашу вина. Дакле све што је Бог дао да једемо и да се крећемо у овоме животу, јер и ово је од Бога. А ако Бог да, да дочекамо и да гледамо Бога, као што су апостоли гледали Господа на Тавору – слава Њему, у вјекове вјекова!“

Потом су сви они који посте Богородичин пост и који су се припремили за Свету тајну причешћа, приступили Светој чаши.

Началствујући свештенослужитељ о. Гојко Перовић је потом приступио благосиљању и освећењу плодова које Бог даје у ово доба године – грожђе, брескве, кајсије, смокве – које су вјерни принјели.

По устаљеној традицији заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому, уз пригодно послужење.