Записати оно што је достојно сјећања, оно чега морамо да се сјећамо и преносимо долазећим покољењима – дио је културе памћења. Богат духом наш народ је одувијек имао памтише, нараторе, казиваче, мајсторе усменог приповиједања, пјеснике, гусларе, златоусте, који су својим сјећањем чували традицију, памтили разум светог крштења и умјећем причања преносили ризницу народног предања будућим нараштајима. Тако се, поред осталог, чувао културни идентитет српског народа.
Да заборав не би расплео пређу и избрисао приче из давнине и да бисмо имали шта да памтимо, записали смо албум успомена памтиша који су се већ уградили у будућност чувајући прошлост. Биљежење прошлости је сагледавање будућности.
Наратор је Радомир Живковић, који је своје гостовање у Причама из давнине под називом “Ко се спасавао, тај се спасио ” посветио блаженопочившем митрополиту Амфилохију.
