Откако су започели са службама у Сутомору, православни и католички свештеници, Марјан Петковски и др дон Дејан Турза, редовно се састају ради дружења, уз кафу. Ипак, јуче је повод био свечанијег карактера. Како православци 12. маја славе Светог Василија, а католици Светог Леополда Мандића, одлучили су да један другог, осим кафом, часте и поклонима. Тако је дон Дејан од оца Марјана на поклон добио освештане вунене чарапе код моштију Светог Василија, велику бројаницу „Богородичине сузе“, неколико вјерских наслова, као и бројаницу, икону и ланчић са крстом. Са друге стране, дон Дејан Турза је млађег колегу даривао фигурицом и животописом Св. Леополда, молитвеником, магнетима, као и десетицом крунице.
Тема за разговор увијек имају, иако је међу њима више од 15 година разлике. Како обојица истичу, то им није никаква препрека, већ предност, јер један од другога уче.
„За мене године не представљају проблем, углавном се кроз парохију, а и ван ње, дружим са старијима од себе и сматрам да имам доста искуства“, објаснио је Петковски.
Турза истиче да у бенедиктинском реду постоји правило да се старија браћа уче побожности и ревности Богу од млађих, те тако и он учи од свог колеге.
„Не представља ми проблем што је он млађи, већ задовољство. Обично кад је човјек млађи, пун је ентузијазма, дакле, ја од њега могу учити, нарочито када је у питању његов непосредни приступ према људима“, навео је Турза.
Откако су кренули топлији дани, дружења су, кажу, интензивирали.
„На иницијативу мог млађег колеге, чешће се виђамо, уз море. Драго ми је да ме је ’извукао’ из куће и када видим какав је његов приступ људима и како га воле, још ми је драже што смо колеге. Причамо о свакодневним стварима. Упознајемо боље један другога и традицију која се овдје његује“, истакао је Турза.
„С обзиром да дијелимо исти посао у овом значајном мјесту, без имало скромности, познатом по мултиетничком и вјерском складу, разговарамо о нашем послу, разним анегдотама из парохије или жупе и догађајима из наше цркве уопште“, искрено је казао Петковски.
Спич је увијек служио као примјер слоге православаца и римокатолика, чему свједоче и чак три двоолтарске цркве – Света Петка, Света Текла и црква посвећена Светом Року, која се налази изнад тунела, на магистралном путу Сутоморе – Петровац.
„По предању, црква никад није завршена, направљена је у доба куге, средином XIV вијека заједничким снагама мјештана католика и православаца за једну ноћ. Римокатолици су је посветили Светом Року, док су је православци посветили Св. Убрусу Господњем“, истакао је Петковски.
„Како сам читао, у Београду постоје списи о сарадњи католичке и православне Цркве у бившој Југославији, и како се наводи, она је била најистакнутија баш овдје у Сутомору. Споменуо бих и то да су током пандемије коронавируса, католици и православци заједно донирали средства за кип Св. Рока који се налази у дворишту цркве Св. Марије. Једном приликом, када сам хтио да оснујем католичке извиђаче, старјешина Извиђачког реда ’24. новембар’, Тањо Масоничић ми је казао да за тим нема потребе и позвао да будем дио извиђача, казавши да се у Бару људи не дијеле по вјери, већ на добре и лоше. Због тога ми је још драже што служим у овом мјесту и што сам се добро уклопио, а мјештани ме срдачно прихватили“, казао је дон Дејан.
У њиховом друштву било је и више него пријатно, а задовољство што их виде заједно, могло се видјети и на лицима пролазника, који су обојицу са поштовањем поздрављали. Како истичу, ријетко кад се лате новчаника да плате пиће, јер то учине други за њих, из поштовања и захвалности што његују традицију, промовишу мултиетичност и вјерски склад.
На сличан начин некада су се на старобарској пијаци дружили тадашњи барски вјерски великодостојници – муфтија Карађузовић, надбискуп Добречић и поп Павле Радуновић, који су сваког петка заједно пили кафу.
Извор: Баринфо
