“Помало је бесмислено, и помало је сулудо да један народ, у једном дијелу своје историје, је покушао да се одрекне српског језика. Међутим, српски језик је надјачао и сам народ, па се сам бранио и сам се брани, а нас, ето, удостојио да му будемо достојни на тај начин што можемо споменути његово име и што можемо говорити српским језиком“, каже Радинко Крулановић, један од никшићких средњошколских професора који су удаљени са посла због тога што су устали у одбрану српског језика и идентитета у Црној Гори.
Њим је на Међународни дан матерњег језика, 21. фебруара 2021. уручен Орден „Марка Даковића“.
У разговору за Радио Светогору професор Крулановић напомиње да су „отпуштени професори“ дуго времена били заборављени, а сјећање је, итекако, имало одјека у њиховом срцу и души.
„Кад се човјек заборави, чим вас се људи не сјећају, чим се ваше име не спомиње онда се поставља питање смисла наше егзистенције. Хвала НСД што нас се сјетила, хвала и свима онима који ће нас се сјетити, ми ћемо се радо одазвати на сваки позив који ће, да кажем у своје име, изнад свега имати српски језик, јер он не признаје ни партију, ни странку, ништа осим себе самог. И управо би српски језик требао да буде чвориште и суштина сваког нашег окупљања. Не треба се стидјети свог језика и та наша борба да говоримо својим језиком дјелује парадоксално, али Црна Гора је земља препуна паардокса, тако да ни ми нијесмо могли избјећи тај парадокс. Ипак, мимо парадокса и свега осталог српски језик би морао да буде оно што је чвориште нашег бића, оно што је „кућа нашег бића“, поручује Крулановић.
О урученом признању, о мјесту српског језика у Црној Гори, о новој збици поезије са професором Радинком Крулановићем разговарала је Сенка Чоловић Шумић.
