У организацији Културног центра Жабљак уприличено је вече духовне поезије и промоција књиге „Логосна поетика“ аутора-теолога Радмиле Грујић.
На промоцији књиге учествовали су протојереј Мирчета Шљиванчанин, старјешина Цркве Светог Ђорђа под Горицом и парох подгорички, хаџи мр Александар Вујовић, рецензент и професор Цетињске богословије и аутор Радмила Грујић као и модератор вечери проф. Данило Симићевић.
Промоција је одржана у уторак 22. јула 2025. године, на празник Светог свештеномученика Панкратија, Светог Теодора и Светих мученика Гламочких и Куленовакуфских у сали Општине Жабљак.
Књига „Логосна поетика“ је издата у издању Манастира Фенек са благословом игумана Манастира архимандрита Макарија (Ристића).
Рецензенти књиге су протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо и хаџи мр Александар Вујовић.
Прелом књиге урадио је Васа Радовановић, док је цртеж на предњој корици урадила Медиха Антонина Мрђеновић.
Књига је обима 340 страна, подијељена је на тематски на четири дијела у којој су пјесме сврстане у поглавља: Библијски логоси, Житија као иконе, Празнични логоси и Поетика Логоса и антилогоса.
Александар Вујовић
+++
Биографија Радмиле Грујић
Радмила Грујић рођена је 1952. године у Сарајеву, у породици просветних радника. Радила је двадесет седам година у ,,Беобанци“. Православни Богословски факултет у Београду завршила је у својој шестој деценији живота. Као пензионер, седам година је предавала вјеронауку у храму Вазнесења Господњег у Жаркову у Београду.
Прве пјесме објављивала је у студентским и другим омладинским часописима.
Аутор је књиге духовне поезије ,,Песник логосног свемира“ (2015.) у издању Издавачке куће ,,Чувари доо“ из Београда; „Религија Десанкина“ (2022) и „Птице у очима“ (2024) у издању издавачке куће „Глас Србије“ из Краљева; „На логосној стражи“ (2024) и „Логосна поетика“ у издању Манастира Фенек.
Стални је сарадник ,,Православног мисионара“ мисионарског гласила СПЦ за младе, у коме води веома читану рубрику ,,Вишедјетне хришћанске породице“.
Живи у Београду. Као велики љубитељ лијепе књижевности и духовне литературе, дане у мировини проводи дружећи се са књигама, придодајући још понеко своје пјесничко зрно на њиви Господњој.
РЕЦЕНЗИЈЕ
Л О Г О С Н А П О Е Т И К А
Основна и најдубља истина је да Бог Отац ствара постојећи свет и поредак у њему Сином својим Јединородним, Логосом, Њиме, кроз Њега али и због Њега, да би се уселио у свет ради човека и љубави према човеку. И све што је видљиво и невидљиво носи логосност у себи и собом. Зато је и почетак Јовановог Јеванђеља у знаку ове истине: „У почетку беше Логос и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог… Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало“ (Јн. 1, 1–3). Отуда, човек као боголико биће, не само да је икона Бога живога него је уз то словесан, уман и подобан Логосу – Христу. Кроз ту меру словесности дат му је дар расуђивања и комуникације која је молитвено окренута, првенствено, Богу, а друга мера је окренута према човеку – ближњем своме.
Тако је настала и поезија као најсавршенији облик речи. Бог, као савршени поета, отворио се и открио човеку кроз своју реч, било усмену или писмену – кроз Свето Писмо и Свето Предање. И писати праву и побожну поезију значи понашати се најсличније Богу. Радмила Грујић се одавно тако понаша. Њена лична молитва се претаче у стихове већ од ранијих дана. Она поезијом дише, размишља, креће се, моли се…Њена поезија је права поезија и права уметност. Зато ће Радмила и рећи у једној од својих песама да је лирика „архитектура речи.“ И онај који се у хришћанској Цркви бави правом поезијом, бави се и истинском животном мудрошћу, искреном уметношћу и лепотом. За разлику од самог људског умовања, божански дар и надахнутост доносе најфинију и надубљу мудрост и поезију које иду заједно – руку под руку: у висину, у ширину, даљину и дубину. Имати изоштреније видело очију и срце у које се може сместити сва туга и радост овога света. И све оно што се не види али и осећа. Преко и кроз то шесто или седмо чуло које је недвосмислено искрено и тачно. То је дар привилегованих, али и оних који су снажнији од „остатка света“. И када се томе дода осећај припадности Богу, небеским силама, светима, личностима и догађајима који су библијски испред нас али истовремено и у нашој садашњости, све постаје вавек лековито, сликовито, трајно и увек савремено.
Али, да се вратимо директније збирци духовног сазвежђа Радмиле Грујић. Зачуђујуће је шта се све не може срести у овој финој укориченој збирци песама. Са колико духа и побожности, колико лепоте, са колико мудрости се може човек окрепити у овој антологији зборења! А онда је све проткано фином злаћаном жицом познавања реалних чињеница из ризнице наше духовности које се нижу као ниске на тој огрлици. Све време, од давне прошлости до ове садашњости, Радмила умилно призива будућност и опет заједнички, чини нам се, на том духовном гувну као да плете свевременост. Догађаји и људи као да се мешају са анђелима и лагано поигравају раздрагано коло које је овенчано рукама додира једних са другима, а свих заједно до космичких простора. Ово песништво је као ведро небо начичкано звездама које се спушта попут плашта преко ове дивне поетичне речи до срца читалаца.
Ето шта се све не налази у овој збирци. Задивљени читалац посматра побожну лепоту речи која се купа у заносу риме и мери себе пред духовним искуством које је сазрело у тим крепким, али разиграним речима. Шта пре истаћи? Осећај те духовне погружености ауторке, познавање лепоте вере и њеног уздарја, па све до књижевно блиставе реалности која се вековним искуством Цркве преплиће са реалношћу наше вере. У наставку те разуђености срећемо још много тога драгоценог. Ту се изражава и исповеда лични однос према Богу, своја недостојност, непролазна радост и туга са сазнањем своје грешности, умор и свежина, мука и нада, вера и храброст. Неизвесност наше победе над искушењима, победе која се огледа и назире на готово свакој страници ове дивне поеме на разне начине. Природа ове збирке тако и отпочиње неким редом и поретком: од Адама и Еве, наших прародитеља, где се има утисак да смо њихови савременици, а не да су нам они далеки преци. А онда велики вапај, жеља за сазнањем Бога онако и онолико колико нам је потребно за спасење. И као једна лепеза настаје читав сплет који највише личи на Житија Светих и дивних животних примера из живота Светитеља, па све до наших српских Светих. И тако редом…
Зашто не истаћи и ово, као спољну али значајну димензију збирке? У једном моменту велики Хамлет је узвикнуо: „Кад не знаш свирати на харфи, како ћеш тек онда свирати по струнама људских душа?“ Писати поезију јесте уистину превлачити гудалом поезије преко наших струна срца. Радмила Грујић кроз ову поезију логосно то изводи на виртуозан начин. Да ли бригом и зебњом за оним што нам је најсветије да премести у наша срца и душе: префињеном речју, језиком израза, богословско-књижевном сторијом, библијским личностима, догађајима, фотографијама и сликама из тих времена, изражених на најверодостојнији начин, литургијским памћењем – анамнезом?Она све то чини на најпримамљивији начин.
Све су то разлози зашто се дубоко огледамо пред овим повезом збирке, насловљене „Логосна поетика“ од стране сестре у Христу, Радмиле Грујић. Нека ми буде дозвољено да поздравим и искажем личну благодарност ауторки ове збирке са молитвеним жељама Логосу и Слову нашем да јој по слову ове њене риме подари свевремену радост у Царству славе Његове!
Рецензија
Протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо
ЛОГОСНА ПОЕТИКА РАДМИЛЕ ГРУЈИЋ
КРОЗ КОЈУ ИСИЈАВА ИСТИНСКИ СМИСАО ПОСТОЈАЊА
Мудро је неко рекао да је поезија љековита, поготову ако је проживљена. Поезија нове књиге Радмиле Грујић „Логосна поетика“ је свештена, освештана поезија, а ако се зна шта то значи, онда она мора бити и љековита и исцељујућа. А како то она може бити љековита и исцељујућа? Може бити љековито-исцељујућа, јер је отјелотворена истинским знањем. Знањем које не надима, већ свему даје мјеру и смисао. Стога је ова поезија и смисаона, јер упућује на истински Пут и открива сами Смисао и Живот.
Пјевајући у овој најновијој збирци, како сама каже „песме о Богу и људима, које су „посвећене Богу и људима“, она пјева и славослови свједочећи најдубље Истине вјере. Уједно су ове пјесме њена аутобиографија и „аутобиографија о другима“. У тој свепрожимајућој тајни односа према самој себи и према другима, она открива истинско постојање и свједочанство невидљивог присуства Логоса Живота, Онога о коме пјева. Стога нису случајна поглавља књиге, од Пролога, преко следећег, које носи назив Библијски логоси, преко Житија као иконе, затим Празнични логоси, завршавајући поглављем Поетика Логоса и антилогоса. Сви ови називи нису случајно и без смисла изабрани, већ кроз њих пјесникиња осликава оно што јој је откривено. Само је из свог животног искуства и могла записати ове стихове који казују и откривају стваралачку снагу и силу и логосност постојања. Она свједочи и преноси кроз стихове ове збирке чудесну Божију снагу, која је њу прожимала нечим дубљим, узвишенијим и савршенијим. То је осјетила као темељ свога бића, преко чега се ологосила и логоси се, и осмишљава своје постојање.
Радмила Грујић својим животом, и преко ове збирке логосне поезије, трага за истинском мудрошћу, а искање мудрости јесте дјело истински достојно човјека, и тражиће је и налазиће је и узрастаће у вјечној Премудрости Божијој, кроз коју исијава истински смисао постојања. Тајне Бога, човјека и свијета, циљ и сврху живота и постојања, човјеку истинито открива искључиво Логос Живота (Јн. 1,1-4) Који је Смисао живота и вјечна Премудрост Божија. Очигледно је да се благодатно присуство Божије пројављује ишчитавајући странице ове духовне књиге.
Ауторка књиге „Логосна поетика“ на најбољи начин свједочи све оно што је у њој записано, на првом мјесту, својим дивним примјером свједочанства праве и истините вјере која се открива и кроз стваралачки акт логоснопоетског дара. Читајући ове духовне руковети и духовно-поетско славословље, спознајемо да једино што је потребно и битно то је најдубља опитна видовитост да је Господ Исус Христос основно мјерило свега у Цркви, те отуда и ова „логосна поетика“ једино може правилно бити схваћена у Христу и са Христом, силом благодати Духа Светога. Та тајна се открива и јавља једино силом Духа Светога, која је непрекидно присутна у свој својој пуноћи и призива свако словесно биће да се причести Њиме.
Благодаримо Радмили Грујић на још једном духовном бисеру, испјеваном из њеног срца и душе, којим се Небо купује и задобија.
Хаџи мр Александар Вујовић
професор Богословије Светог Петра Цетињског
Богомоља,
Даниловград
На Благовијести
7. април 2025. године
