Митрополија црногорско-приморска у понедјељак, 21. јула 2025. године, организује промоцију књиге „Владика са Ловћена“, аутора Манојла Мања Вукотића.
У програму учествују: Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Селимир Радуловић, књижевник, Радомир Уљарвић, књижевник, Манојло Мањо Вукотић, аутор и Радосва Рајо Војиновић, уредник часописа „Светигора“ и народни гуслар.
Представљање књиге „Владика са Ловћена“ одржаће се у порти Цетињског манастира, са почетком у 20 часова.
Књига „Владика са Ловћена“
Све од тог тамног Лучиндана 1851, па ево кроз 175 година, Његошева трострука судбина – владара, владике и песника – провлачи се као трагична нит. Незавршена. Нестварна. Стално упитна.
Својеручно је нацртао и саградио 1845. године црквицу на врху Ловћена, свом мудром стрицу Петру Првом Петровићу, којег је три године после упокојења прогласио за свеца. Оставио је аманет племеницима да га у тој црквици, дугој 12 лаката, укопају. Проклео их је ако то не учине.
Злоћудни аустроугарски окупатори разорили су црквицу 1916.
Александар Карађорђевић, једин краљ рођен на Цетињу, син краља ослободиоца, унук краља Николе Петровића, краљ ујединитељ, подигао је 1925. године, на месту разорене црквице – капелу.
Црногорски комунисти су, пре 50 година, срушили тај најдуготрајнији симбол, уграђен у грб државе, и на обрубљеној глави Ловћена, воздигли црни мермерни маузолеј. Без крста. Са Његошем у поџемној крипти.
Ова књига отвара те старе и нове шкриње историје. И питање – чека ли Његоша и седма сахрана.
О аутору
Манојло Мањо Вукотић рођен је на Цетињу, 21. новембра 1938. године. Студирао је светску књижевност на Филолошком факултету у Београду.
Новинарством је почео да се бави у београдском „Студенту“, а први професионални новинарски уговор потписао је 1. новембра 1963. године, за „Београдску недељу“.
У „Вечерњим новостима“ запослио се 1. новембра 1966. године и ту прошао све новинарске степенице, од новинара, до помоћника главног уредника и шефа ДЕСК.
Од марта 1983. године, четири године био је дописник свих издања куће „Борба“ из Рима, да би крајем 1987. године прешао у „Борбу“, где је био главни уредник од јесени 1989. до јуна 1993. године.
Покренуо је недељни таблоид „Блиц“ 1995. и био први главни уредник „Блица“, од 16. септембра 1996. „Глас јавности“ покренуо је априла 1998. године, а у „Вечерње новости“ вратио се 5. октобра 2000. године.
Вукотић је био генерални директор и главни уредник свих издања компаније „Новости“ до априла 2013. године, а јуна 2013. основао је издавачку кућу „Вукотић медиа“.
Објавио је осам књига, међу којима су аутобиографија „Оловне речи“ и књига „Цетиње камени престо“. Добитник је неколико престижних новинарских награда.
