У оквиру обележавања годишњице великог страдања српског народа у Херцеговини и Пребиловцима у Другом светском рату 5. августа у Дому културе „Свети краљ Милутин“ промовисан је зборник радова „Мартовски погром 2004: узроци, разарања, последице“. Дан касније представљен је у Требињу.
У програму су учествовали директор Музеја жртава геноцида др Бојан Арбутина, историчари Александар Гуџић и Немања Димитријевић, те песник и критичар Жарко Миленковић. Они су пред потомцима страдалих Пребиловчана указали на значај културе сећања на жртве страдања српског народа.
„Значај зборника је, између осталог, и у томе што данас у албанској јавности доминира наратив да је Погром над Србима 2004. године једна спонтана реакција Албанаца на вест коју су злонамерно пренели поједини албански медији да су за утапање албанских дечака у селу Чабра у реци Ибар одговорни Срби. Радови у зборнику опоргавају такав наратив и доказују да је то била осмишљена и планирана акција етничког чишћења Срба на Косову и Метохији“, рекао је Александар Гуџић.
О врло сличним свакодневним изазовима и потешкоћама с који се суочавају Срба на Косову и Метохији и Херцеговини, говорио је Немања Димитријевић.
„Српски народ на Косову и Метохији и Херцеговини дели страдалничку судбину. Свакодневни живот Срба у селима око Пећи и Призрена битно се не разликује од живота сународника у селима око Мостара и Чапљине. Дошли смо да будемо са својим народом, дошли смо да упалимо свећу страдалницима, дошли смо да разговарамо. Као народ склони смо забораву. Зборник радова о Погрому који су издали Архив Косова и Метохије и Дом културе ’Грачаница‘ резултат је наше дужности да нашој јавности из научног угла представимо страдање Срба на Косову и Метохији“, навео је он.
Сутрадан, 6. августа у Музеју Херцеговине у Требињу, поред промоције зборника, био је приказан и филм „Крст са Косова“ као увертира у причу о Погрому и систематском прогону, уништавању и фалсификовању историје на Косову и Метохији од 1878. до данас.
Бојан Арбутина, директор установе у чијој је продукцији настао филм, рекао је да „Сваки Србин носи свој косовски крст, јер је Косово и Метохија мера нашег страдања, али и нашег уздизања“.
Жарко Миленковић је казао да и у време највећих страдања постоји добро и добри људи који га чине. Херцеговину и Косово и Метохију духовно и физички је повезивао блаженопочивши владика Атанасије.
„Он је у наша гета доносио радост и ведрину духа којом нас је тешио. Чим је чуо за дешавања на Косову и Метохији 17. марта дошао је и био на подручјима захваћеним насиљем, стога су драгоцени и његови извештаји настали приликом тих посета. Сада смо тум близу његовог вечног почивалишта, а ту је и мало косовске земље да нас и даље веже и спаја. Прича о радости и љубави се наставља“, закључио је Миленковић.
Подсетимо, зборник „Мартовски погром 2004: Узроци, разарања, последице“ први пут је представљен јавности 18. марта 2025. године у Дому културе „Грачаница“.
Извор: Радио Гораждевац
Фото: Дом културе ”Грачаница”
