Зборник есеја и савремене поезије „Светосавски дамари” чији су приређивачи мр Слободан М. Чуровић Апис и хаџи Радован Радовић у издању НВУ Друштва „Војвода Мина Радовић” представљен је синоћ, 30.јуна у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Говорећи о овом зборнику Митрополит црногроско-приморски г. Амфилохије је казао да крипта Саборног храма постаје мјесто гдје се чује најзаначајнија ријеч нашега језика и гдје се догађају збивања која су драгоцјена а једно од таквих су и ови „Светосавски дамари”.
– Заиста свака од ових пјесама је дамар Светосавски. С друге стране ове пјесме и ова збирка поезије потврђују да ти дамари који се овдје осјећају и одјекују већ 8 вјекова, да се они не гасе не престају. Следеће године обиљежавамо 800 година Цркве Светога Саве, али је интересантно да су управо на овим нашим просторима, данашње Црне Горе укључујући и КиМ, и Херцеговину до Мостара, кроз вјекове а и данас, ти дамари остали најмоћнији, најснажнији. То свједоче и оне Савине стопе, Савини извори, Савина почивала и Савин пост, и Савини храмови. То свједоче и безбројне фреске током ових 8 вјекова, нарочито од 16. вијека – рекао је Митрополит.
Истићући да у Црној Гори нема ниједног храма гдје није насликан Свети Сава и Свети Симеон, владика је казао да нам то свједоче и фреске у манастиру Острог, за вријеме Св. Василија Осторошког, у Цркви Светог Ваведења и Цркви Часнога крста, као и 100 храмова који су подигнути и обновљени за вријеме краља и господара Николе Првог Петровића. Сваки од њих има икону, фреску Светога Саве и Светог Симеона.
Митрополит је истакао да са једне стране то светосавско наслеђе, светосавска ријеч и вјера, Јеванђеље уписано у књигама, исклесано и у камену, забиљежено у језику, ношено је душом народа кроз вјекове, а с друге стране нигдје се није појавила таква мржња против Светога Саве као што се појавила у наше вријеме у нашим крајевима, нарочито од 1945. године од времена када је један дио нашега народа оболио од опаке болести зване „брозомора“.
Нагласио је да дојучерашњи Брозови, кумровачки ђаци као неокомунисти иду још даље и дубље у богоубиственом и братоубиственом духу који се спаја и са убиством управо Светога Саве а што се види из покушаја стварања новог идентитета.
-По много чему смо јединствени у Европи, али смо јединствени и по том покушају стварања новог, лажног идентитета у Црној Гори. Међутим, очевидно је да је то живо и живоносно предање тако дубоко уписано у биће и памћење овога народа да чак ни „подброзице“ неће моћи то да униште. Они који су наследници Синан паше који је спаљивао мошти Светога Саве. Модерне „подброзице-монтенегринске“ би хтјеле да спале душу и ум, да раздвоје биће Светога Саве, да га избришу из бића овога народа, што је наставак паљења моштију Светога Саве на Врачару – рекао је владика и подсјетио да као што се тамо догодила да из спаљених моштију израста онај величанствени храм тако се и овдје тај прогон Светога Саве и покушај његовог уништења у бићу и памћењу овога народа, исто тако наставља кроз живо предање чиј је свједок и ова књига збир дамара тога предања.
Високопреосвећени је изразио посебну радост што је толико наших пјесника остало вјерно тим дамарима јер је у једном тренутку имао утисак да је престао тај Светосавски дамар у Црној Гори.
– Међутим, и ова књига потврђује да је он и те како моћан, да се он наставља живо и живоносно – истакао је Митрополит Амфилохије и изразио захвалност приређивачима Чуровићу и Радовићу који су све сабрали и нагласио да је јако значајно да се настави дјело које овдје траје 8 вјекова од Светога Саве па и прије њега, још од Цара Констатина.
На промоцији су стихове из зборника казивали пјесници заступљени у овој збирци – Радојица Рајо Булатовић, Божо Вучић, Никола Ненезић Чудесни, Вукић Гара Брајковић, Благота Копривица и Хаџи Богољуб Бобан Велимировић, Тодор Живаљевић Велички, Веселин Вујовић Вивет, Павић Радовић и Момо Миликић.
Слово о збирци је казао књижевни критичар Перивоје Поповић који је писао и поговор. Поповић је рекао да је Црна Гора можда једина земља на свијету гдје се пјесници проглашавају за светитеље и јеванђелисте и да су Срби новоизабрани народ да својим путем бола ходе и славе патњу као славу ради Васкрсења. Истиче да „отуда ново слово, отуда ријеч, отуда нова ријеч за нову пјесму, за есеј, за зборник, за Саборник нови, српски, свети-светосавски, да бисмо опстали, да нам душе на мукама не пресвисну. Будимо људи – да будемо Људи, да у Јагњету спознамо Спас.“
О зборнику је говорио и проф. др Трипко Драганић а своју ријеч дали су и приређивачи професор и пјесник Слободан Чуровић Апис и хаџи Радован Радовић.
Ни ово вече није прошло без гусала које су проносиле и окупљале слободарски дух нашега народа кроз вјекове, тако да су и во пјесничко окупљање уљепшале струне гусала у рукама народног гуслара Жељка Бугарина .
Кроз ово дивно и светосављем надахнуто вече присутне је водио Павле Божовић, новинар радија „Светигора“.
Зборник „Светосавски дамари” садржи поетске и прозне радове Патријарха Павла, Митрополита Амфилохија, протејереја мр Предрага Шћепановића, Тодора Живаљевића Величког, хаџи Љубисава Бјелића Морачког, Благоте Копривице, Радојице Раја Булатовића, хаџи Богољуба Бобана Велимировића Подгоричанина, Вукића Гара Брајковића, Павића Ћ. Радовића, Мома Миликића, мр Николе Ненезића Чудесног, Веселина Вујовића Вивета, Борислава Голубовића, Милана Пижурице, Миодрага Чабаркапе, Божа Вучића Божана, хаџи Радована М. Радовића, као и мр Слободана М. Чуровића Аписа.
