ПРОПОВИЈЕД СВЕТОГ САВЕ КОЈУ ЈЕ ГОВОРИО ХИРОТОНИСАНИМ ЕПИСКОПИМА КАД ИХ ЈЕ ХТИО ПОСЛАТИ У СВОЈЕ ЕПАРХИЈЕ
Св. Сава по повратку свом из Никеје као самостални српски архиепископ, добивши од цариградског патријарха Германа и византијског императора Тодора Ласкара признање и потврђење самосталности српске цркве, желио је да усрпској земљи постави довољан број српских епископа, који ће се старати о развоју и утврђењу српске православне хришћанске цркве по примеру његовом, јер се он из ране младости предао Богу на службу својом побожношћу правдом, сам је српску цркву по вољи божјој а на основима апостола и пророка утврђивао и ријечју и дјелом славу Божју у њој објављивао, и отаџбину своју Христовом и црквеном науком просвећивао. Он је изабрао извесна лица и посветио их за: епископе, те да буду божанска „светила и божанском светлошћу да обасјавају своју отаџбину; препоручио им је да уче људе у отаџбини својој до смрти своје дању и ноћу, и изговорио им је у овом смислу проповијед, која је записана код његовог ученика Доментијана и гласи овако:
Дјецо моја мила и браћо моја Богом изабрана, које је Христос објавио и потврдио и које сам ја васпитао! Сачувајте добро стада која вам је Бог предао, и Духом Светим будно управљајте свима људима у јединству Светог Духа и чувајте душе њихове као добри пастири. Угледајте се на великог Пастира који воле душе; посјећујте више болеснике са истинитом љубављу и старајте се о немоћнима те да и они пођу трагом здравих оваца. Истинити пастир иде за паметним стадом а не за оним које блуди. Управљајте влашћу хришћанском и силом благодати духовне над паством по закону хришћанском, развијајући их у доброј вјери, запајајући их побожношћу са, извора јеванђелских, напуњавајући срца њихова весељем Светога Духа, очекујући непрестано сам глас пресветог Пастира радостан долазак његов, чистећи се колико је могућно од греха помоћу покајања, као што и пише учитељ наш Павле: „не тужите о Богу да не будете ничега лишени, но се побрините за страшни суд, када ће праведни судија судити нашим тајнама пред свима, небесним силама, и наградиће нас дупло за добра дјела, душе, које живе до вијека, и тијела која убрзо умиру, и вјекови који ће се брзо свршити као и оне који пред нама иду и журе на страшни суд. Зато се и ми потрудимо за добра дјела и припремимо за све колико је могућно у овом свијету, те да би од огња шта било отели и у вјечни живот преселили се, јер овај вијек биједним пламеном све спаљује и свега што је у њему доброг нестаје као да га никад није ни било. Треба штогод да уграбимо од овог света и у оном тиме да живимо; треба увијек мишљу небу да се уздижемо и благим божанским ријечима да се освећујемо, приносећи свагда добре дарове Господу свом, жртву душевну на олтар срца, добра дјела добре воље за насладу духа… О, браћо, разумите како брзо пролази вријеме овог живота и погледајте како иде страшан суд, разумите то и ставите пред очи ваших срдаца и кажите душама вашим, да се: не брину о оном што је на земљи; остављајући што је привремено треба да купимо небеско. (0, дјецо моја, чувајући обичаје овога свијета, разумите их, и ваше духовне очи и уши срдаца ваших приклоните ријечима уста мојих; од свих злих дјела клоните се и добру срца ваша привезујте; за добра дјела на овом свету ни од кога награде не тражите, но једног само свједока ваших дјела очекујте и оно што вам је дато добро чувајте. Пастирима који се о стаду свом брину јави се ангел и Божја свјетлост обасја их; такође да буду пастири добром стаду са страхом да се примају, уздајући да ће их за њихово искрено старање о повјереном им стаду, Бог својом дарежљивошћу и милошћу просветити; предани талант јесте чување оваца равумних; ко је шта примио треба увијек да пази шта ће од зарађеног дати Господу свом, који је раздао таланте (дарове) свакоме према моћи, да према томе одреди казне при другом доласку, јер као што милостиво сада даје духовне дарове, тако ће опет са љутњом и гневом у дан страшног суда оцјењивати достојанство, према ономе што је ко примио и зарадио на примљеном. Зато треба сваки од нас да понесе дуплу зараду те да га Господ похвали и у вјечни живот одведе, када ће чути и ријечи: »добри и вјерни слуго, у малом си ми био вјеран над многим ћу те поставити; уђи у радост Господа свога“. У малом је добру живот цијелог света и поред свега видљивог добра, јер тада ће вјерни слуга, бити постављен над многим. Тада ће свака распадљивост бити побијеђена и прославиће се вјечношћу и радошћуу оном небесном свијету, када ће потпуно ући у радост Господа свог; када га Господ милошћу својом узме на ону вјечну земљу и уведе у множину анђела, тада ће, уведен у средину, радовати се награди вјечној, јер ће код Господа настанити се. Онај који је добио али није дупло зарадио, дакле, има само талант кога је примио, изгубиће га, и по ријечима Господњим, биће бачен у вјечну таму где ће трпјети муке, јер је овдје радовао се злим страстима. Размислимо, браћо, о овим наградама и појмимо колику добит дајемо Господу на таланте које смо од Њега добили ради употребе и зараде, јер је рекао: „радите — користите се — докле дођем“. И ево већ иде и на наш рад потражиће зараду. Колико ћемо му душа као плод нашег рада предати? Колико је душа залутало и нашим радом није се користило? Представимо мислима пред очима нашим тај велики и страшни дан, када ће доћи да суди и осуди слуге којима је предао талант. Овај је у слави страшан; у лицима ангелским и архангелским видеће се, пи на страшни суд извешће се сви грешници и сваки ће од нас видјети оно што је радио, и примити или добро или зло; оно што је сејао и пожнеће. Размислимо, браћо, о нашем раду, размислимо и о времену нашег живота те да кроз све дане чинимо добро пре него што дођемо пред нашег Судију, јер смо дужни увијек старати се о себи а не да то оставимо нашем ближњем на врат, те ако ко и књигама се буде користио, и ослади се говором језика нашег. Да ли неће тада Господ ставити пред нас апостоле своје, који су многе вјерне учењем својим увели у царство“ Ту ће се Петар јавити с Јудејима, које је он призвао и који су се покајали; ту ће и Павле, обративши се у хришћанство, увести сав свијет; ту ће Андрија увести Ахају, Јован Азију, Тома, Инђију, они ће их научене у вјери довести пред лице свог цара, ту ће се јавити сви ученици Божја стада са душама које су се својим светим учењем Господу обратили. Када овако многи пастири са својим стадима дођу пред очи вјечног пастира, шта ћемо ми тада рећи? када Богу нашем дођемо без оваца а носимо име пастира, на основу чега треба са стадом да се јавимо, а међутим не јавимо се. Овде смо названи пастирима а тамо стада немамо јер га не учимо.. Да ли ће свемоћни Бог оставити овце своје не: јер је сам преко пророка обећао да ће сам чувати све што је одредио за вјечни живот, и побуђен овим, од вјечности духом учи. И нама, ради крштења, долазе и нашим молитвама благосиљамо их и због полагања руку наших добијају од Бога Духа Светог и они се убројавају у царство небеско. Пазите, браћо, кад велико богатство имамо да и на нашу штету (губитак) тужније гледамо кад се од нас буде тражила зарада (добит), и разумите добро: ако сте небеског пастира истинити наследници и не можете о земаљским стварима овога живота, неверно да мислите, немојте да вас задави туга за овим варљивим светом. Но разумите какви сте ви стражари и колики ћете одговор дати на страшном суду великог цара. Ако се у злато или сребро обучете, или ако се у скупоцене ризе оденете, ипак шта сте друго него тело Не можете никад помишљати шта имате, но шта сте и од чега сте Ако дође у једну или другу страну и нађе вас да његову вољу творите и заповести вршите, пријатно ћете ући са њим на брак. Шта има теже за оне којима су Врата затворена и који приступа немају? Доћи ће и због доласка његовог ствари ће затрептати а пред њим ће небо и земља затрести се, као што је пророк рекао: нећу само једно затрести, земљу, но и небо. Пред његов суд доћи ће сав род човечји, зли за казну а добри за награду; анђели и арханђели служе му. „Замислите, браћо, пред лицем тако великог судије како ће бити тог дана када мукама већ неће бити ослобођења; колика ће то бити велика срамота пред скупом свих људи и апостола када човјек за неиспуњење своје дужности буде осуђен, колики ће бити страх тога, кога кротка човечја мисао не може да избави и кога ћемо видети тужна, као што пророк добро и назива, тај дан: дан гнева, дан туге и жалости, дан мучења и биједе, дан таме и мрака, дан магле и буре; дан трубе и плача. Помислите, браћо, о последњем дану суда са каквом љутњом и срдитошћу пророк видје срца грешника и огорчисе, те овај дан са тако многим догађајима не може ни описати. О, колика ће тада бити радост за праве хришћане кад се удостоје виђења лица Божја пред којим ствари трепере, јер ће поћи с Господом у радост, зашто су се још: овјде на земљи за живота свог спремали, пошто ће Бог у вјечном царству и обитељима његовим приближити се нама и јавити се онима, који су га на Сиону као Бога над боговима завољели, и који се никада од љубави свога искупљења неће отуђити. Тада ће се врата царства небеског, онима који плачу, затворити, као што се сада у све дане онима, који се кају, отварају. Биће и тада кајања али без успјеха, јер никакве милости неће добити онај који сада пропушта вријеме молитве и милостиње. Зато апостол Павле каже: »ево сада је време згодно и ево дана спасења; трудите се, браћо, и са љубављу чувајте заповјести моје, те да будемо прави наследници рајских радости и достојни славе небеске светлости, што од Господа треба да тражимо, не у овом свијету гдје се сунце рађа и залази и где вријеме пролази и ноћ га раздваја, у чему и животиње живе, него у свјетлости, у којој се једино анђели виде и која нема ни почетка ни свршетка и којој нас води права вјера као пут у вјечни живот и вјечну светлост Господа нашег Исуса Христа, кога знамо и видимо и дјелом му следујемо, пазећи куда иде, ми се старамо да по стопама његовим идемо, те да се избавимо од вјечних мука пи добијемо небеску славу са свецима. Ако духовним мачем са Христовом помоћи отсијечемо тјелесне страсти од душе наше, бићемо наследници царства његовог. — Срећне су, рекао је Господ апостолима, очи ваше које виде и уши ваше које чују, јер су многи цареви и пророци хтјели да виде што ви видите али не видјеше. Тако и вама кажем преосвећени : срећне су очи ваше које виде ову моју смјерност, и уши ваше које чују, и свете душе ваше које ће написати ријечи ове на таблицама, чистог срца вашег. Али бићете тродупло награђени од Господа нашег Исуса Христа на страшном суду, ако вршите што вам је предано и испуните што вам је отац ваш преко мене казао. Светим Духом и светим Јеванђељем ја вас родих. Молим вас, дјецо и браћо, угледајте се на мене, учитеља свога, и следујте мом учењу, старању, вјери и љубави, и нећемо бити далеко од царства небеског, но код Господа нашег настанићемо се вјечно. Амин. И више ме у тијелу нећете видјети нити ћете чути ријечи из уста мојих. И пожељећете да видпте дане моје али их у овом веку нећете видети; но кад тамо дођемо у дом Господњи ту ћете ме видјети, јер сам се тамо утврдио још од утробе матере моје. Мир Божји и мир мој дајем вам, и благодат Господа, Бога и Спаса нашег Исуса Христа и љубав Бога и Оца и учашће Светога Духа нека је са свима вама. Амин.
+++
Проповијед и поука Св. Саве, коју је говорио хиротонисаним епископима, кад их је хтео послати у своје епархије, записана код његовог ученика Теодосија…
+++
Ево данас и ви, којима се није хтјело, послушавши ме, удостоисте се Божје благодати, и чусте још из давнине ријечи божанског апостола Павла Тимотеју, па чујте и мене сада, што ћу вам, према оним ријечима, рећи : епископство је добра ствар, јер служи Богу и има велике почасти од првог пастира, епископа душа наших, Христа Бога. Зато епископ треба да буде без порока, једне жене муж, тријезан, паметан, поштен, гостољубив, вриједан да учи, да није пијаница, убојица, лаком, непажљив, неозбиљан, лажљив, тужилац, интережџија, среброљубац, да је милостив.
Од свега овога што је рђаво ви прво треба да се чувате и живот ваш увијек треба да је на опрези, те да се за све оне, који су под вама, утврдите као углед врлина у Богу. Бог мој Духом својим Светим да вас сачува од свих видљивих и невидљивих рђавих случајева, и по његовој вољи да вас научи све добро говорити и чинити. „Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави за владике да пасете Цркву Господа и Бога, коју стече крвљу својом, знајући да ћемо и за последњу овцу од најстаријег пастира Христа, последњег дана на страшном суду, мучени бити.
Приредио: Александар Вујовић,
професор Цетињске богословије
