Данас, када наша црква прославља празник Рођење Светог пророка претече и Крститеља Господњег , Јована Крститеља, служена је Литургија на Свачу.

У овом световладимирском и немањићком граду, у остацима храма св. Јована Крститеља, Литургија је почела у 07:30 часова. Литургију су служили пароси улцињски. Началствовао је свештеник Синиша Смиљић и саслуживао свештеник Братољуб Радовић. За пјевницом су појале монахиње сестринства манастира Светог Василија Острошког са Бриске Горе. Присутно је било око педесет вјерника.

О. Синиша се вјерницима обратио бесједом. Између осталог је бесједио: „Драга браћо и сестре у зидинама овог храма старог хиљаду година, окуписмо се да прославимо Онога којем је хиљаду година као један дан. Јер, тај један дан, који је вјечност, управо је ова Света Литургија , која је предукус тог вјечног поднева, овдје на земљи…“ „Ево нас овдје , гдје је Господ „поставио трпези на видику непријатељима нашим“ , и на тој трпези је „препуна чаша којом нас поји…“

„Данас када прослављамо овај празник Рођење Светог Јована Крститеља, сећамо се тих потресних догађаја и живота овог Божијег угодника. Јер, живот светог Јована је трагедија за овоземаљски живот. Међутим, трагедија и туга за дух овога свијета је радост за небеса. Управо, у премудром промислу Божијем, која се испунила на родитељима Захарију и Јелисавети и малом Јовану, као дјетету, показује како Бог има за свакога план спасоносни. Јер оно што је услиједило, са животом Св. Јована, а то је да је постао сасуде благодати Божије, и то, да га је сам Господ Исус Христос назвао највећим рођеним од жене …“

О. Синиша је бесједу, између осталог, завршио ријечима: “ Нека нам, браћо и сестре, овај празник и овај дан, буду на примјер, да наша срца, вољу и мисли отворимо за вољу Божију. Да тако предавши себе и животе своје Ономе на кога нам свети пророк указује и сами му похитамо, својим мислима, својим дјелима својим срцима у загрљај, Оцу и Сину и Духу Светоме! Амин!

На крају литургије свештеник Братољуб Радовић благословио је славски колач храма, који је ове године на жртвеник Љубави принела породица Данила Божидаровог Михаиловића, који је био и домаћин на славских трпези у парохијском дому у Улцињу .

За наредну годину домаћинство славе преузео је Илија Веселинов Вучевић са породицом.
Празнично сабрање је настављено у сали парохијског дома у Улцињу, гдје је домаћин приредио богату славску трпезу. За трпезом је владало празнично расположење. Томе су допринела и браћа Растко и Лазар Илић из Београда , који су пјевали косовске и духовне пјесме. Присутне је највише ганула пјесма „Ђедо“.