Празник Силаска Светог Духа на Апостоле – Тројичиндан, и слава храма, свечано је прослављена у храму Пресвете Тројице у Враки код Скадра у недељу 8. јуна 2025. године.
Празновање је отпочело служењем Свете литургије у храму Пресвете Тројице у Враки. Литургију је са благословима Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и све Албаније г. Јована и Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског, скендеријског и егзарха свештеног пећког трона г. Јоаникија, служио протојереј-ставрофор хаџи Велимир Јововић, парох страшевинско-старотребјешкокличевски. За пјевницом је појао мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског.
На Светој литургији били су вјерни из Враке, Скадра, из Зете из Црне Горе, као и предсатвници Удружења Срба и Црногораца у Скадру „Морача – Розафа“ и представници Православног Друштва „Свети Јован Владимир“ из Скадра.
Вјерни су приступили Светој тајни причешћа, а потом је освештан и пререзан славски колач, по древном српском обичају.
На крају литургије бесједом се обратио протојереј-ставрофор хаџи Велимир Јововић, који је свима честитајући славу овог храма између осталог казао: “Ево, браћо и сестре, окупили смо се управо у име Живога Бога. Оца, Сина и Духа Светога. Једнога Бога по суштини, али једнога Бога који има три лица. Отац, који је пун љубави. Који прије времена рађа Сина свог јединородног и Дух Свети исходи из Оца и све освештава тај Дух Свети. Ако би се запитали људским умом, и кажемо, како је то један Бог а три лица? Или не дај Боже, неко може протумачити, онда су то три бога. Свети Оци су наводили и приближавали људском уму да схватимо Свету Тројицу.
Ми људи, свако људско биће, свако од нас, има три суштинска својства. Имамо наше тијело, ово које гледамо, главу и руке и ноге и очи, уши и остало, све је то наше тијело. Онда имамо и нашу живу душу. Тијело ће једном да умре, да се преда земљи, али ће васкрснути и обновити се, а такође остаје жива душа, шиви дух у нама који је Бог дао. Имамо и разум, наш људски мозак, како кажемо. То су три главна и врхунска својства свакога човјека. Би ли би смо потпуно неразумни када би смо рекли, у мени су три човјека. У човјеку три својства а човјек је један и јединствен, како га је Бог створио, по слици својој. Ми људи, смо та мала слика Свете Тројице, Оца, Сина и Светога Духа и у самој природи човјековој је свето тројство.
Када се окренемо и сунцу небеском и висина,а Божијим, па погедамо сунце и видимо његов обли, његову материју и од тог сунца нам происходи велика свјетлост која нас обасјава. И ево ових дана у току љета ће тако бити изливена топлота сунчева, без свјетлости и топлоте нема живота. А и то сунце, драга браћо и сестре, поново блиједа слика Пресвете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога, јер тај живи Бог је створио и нас људе и сунце и све на овој земљи ђто постоји. Кажу научници у новије вријеме, а шта ће друго и ново сазнати истински научници, ако не Божију живу истину, д аје сваки атом и свака ћелија у нама, од којих смо саткани од милијарде ћелија, и те ћелије умиру и обнављају се нове. Сада научници не могу до краја да схвате и уђу у ту ћелију. То је онај поремећај, кад се неко разболи и кад добије карцином или неку тежку болест и сад каже медицина не може да лијечи тај карцином. Зашто не може да лијечи? Зато што не може да уђе у ту микронску малу ћелију, јер је у њој кључ. Кад би човјек отворио ћелију, провирио у њу, сазнао о њој, ко зна шта би онда урадио. Научници кажу да се свака та ћелија у нама Свето Тројство. Тако да је Бог, Света Тројица све запечатио и у све удахнуо својим живим животодајним духом, и све у име своје, у име Свете Тројице, у име Бога који јесте љубав. Јер, ако су три лица у једноме Богу, онда они могу само да опште љубављу, поштовањем, добротом, радошћу. Да нема тога, онда би то био неки раздијељени бог. Насупрот Богу постоји онај непријатељ рода људског и непријатељ Божији, који се назива ђаво. Он је некад био анђео Божији, погордио се против доброте Божије, устао на доброту Божију и онда се десило то изопачење. Сам себе је изопачио и претворио у оно што је супротно свјетлости, а то је тама.
Нека је слава Богу Живоме, Пресветој Тројици, браћо и сестре, и да се увијек окупљате око овог вашег дивног храма. Немојте никад овај храм Божији да заборављате.
Ви сте овдје мало стадо, али одабрано, значајно стадо који се увијек окупљате и сабирате, али пренесите свим оним нашим ближњим браћи и сестрама, који су везани за овај свети храм, за ову свету земљу, наше српско наслеђе, да се не удаљавају од њега. Колико се год неком чинило или нама, па се запитамо понекад, због чега ћу ја толико да идем у цркву и да ли треба, знајмо да је то најважније и најпотребније човјеку, од одојчета, малог дјетета, до старца. Треба нам благодат Божија, треба нам благослов Божији и да анс Бог благосиља да будемо много бољи људи, осјећајнији, пуни љубави, пуни жртве, то Бог од нас тражи. Тако да се увијек враћамо овоме храму, да прослављамо славу овога светог храма, и увијек да помињемо и да се сјећамо нашега великога, а вама добро познатога блаженога спомена Митрополита Амфилохија, који је заједно са вама ударио темеље овога храма и заједно са вама подигао овај храм. Који је ово живо у свом срцу и својој души носио, и све вас гледао као своје најмилије, најљубљеније и носио вас у свом великом срцу, и долазио овдје вама и увијек вас благосиљао. И сада вас он, са небеса од Бога вјечнога благосиља. Овом приликом вам преносимо и поздраве и благослове, садашњега, дивнога доброга човјека Митрополита црногорско-приморског Јоаникија, егзарха светог трона пећкога, и скендеријскога. Таква је титула митрополита црногорско-приморских била кроз историју. И вас све Митрополит Јоаникије, поздравља, благосиља и охрабрује и жели вам свако добро срећу и напредак. И свакако, овдје да захвалимо и вашем духовном пастиру, новом архиепископу Албанске православне црквег. г.Јовану, који је вјерујемо, достојни наследник оног великог и дивног новог просветитеља албанског Анастасиоса Јанулатоса. Е, како се сад њихове душе радују и веселе у Царству Небеском, душа митрополита Амфилохија и душа архиепископа Анастасија, који су се много поштовали и цијенили и вољели овде на земљи.
Нека све буде благословено, да се увијек ми клањамо Богу живоме, да му служимо, да долазимо у овај свети храм, да вјерујемо у Бога, да исправљамо свој живот.
Нека је свима срећна и благословена слава овог довног храма, такође данас поздрављамо и г. Павла Брајовића, предсједника Удружења Срба и Црногораца „Морача – Розафа“ из Скадра, и господина Сима Ајковића и његовог сина Зорана, предсједника Удружења Православног друштва „Свети Јован Владимир“ из Скадра, и све вас, који сте овдје сабрани, и чувате своју свету вјеру. Ви сте велики и можда највећи у српском народу, јер чувате наше коријене, наше постојбине, наше предање и темеље наше духовности и сроског наслеђа. Овај град, древни Скадар и то дивно наслеђе, нераскидиво је од српског народа. А управо сте ви чувари тог наслеђа и срба и црногораца на овом просторима. Нека вас увијек благосиља Господ, Бог љубави, да истрајете на том путу, јер сте ви дјеца Бога Живога и ваш труд је велики и благословени.
Овом приликом у име своје и у име своје фамилије, желим да вам предам на дар за овај свети храм, један свети крст из Светог града Јерусалима, који је освештан на Гробу Христовом. Ви имате овај велики дрвени крст из Јерусалима, а ево сада желим да подарим и овај други јерусалимски крст за свети престо овога храма Божијега, да вас увијек благосиља благодат Духа Светога и сила Светога града Јерусалима и Светога Гроба Христовог.
Дај Боже да увијек долази дарова у овом храму, а драга браћо и сестре, ви сте Богу највећи дар управо ви, кад се ви овде окупљате, кад се ви молите, кад ви поштујете једни друге, кад поштујете Бога, онда је овај храм жив, онда је пун, у њему је Бог, у њему је радост, у њему су живе душе ваше и ваших светих предака. Нека сте срећни и благословени, нека вас Господ благослови, да буде срећна и благословена слава овог храма, и сваки дан у години, вама и вашим породицама и свим људима добре воље благослов Господњи. Амин, Боже дај“, бесједио је протојереј-ставрофор хаџи Велимир Јововић.
Овом приликом су свима подијељени поклони уз послужење као дар Митрополије црногорско-приморске.
У име домаћина говорио је и поздравио све г. Павле Брајовић Јакоја, предсједник Удружења Срба и Црногораца „Морача – Розафа“, који се захвалио делегацији Митрополије црногорско-приморске и Митрополиту Јоаникију на овогодишњој тројчинданској прослави у Враки.
Он је подјсетио да се наш народ у Враки и Скадру увијек окупљао око своје цркве и истакао: „Црквени и народни сабори били у Враки и Скадру најљепши и највеличанственији догађаји у животу срба и црногораца у Скадру. На тим саборима су радо долазили и наше комшије Албанци, са којима смо живјели и са којима смо прослављали своје црквене и домаће кућне славе. Ми смо овде на овим светим просторима чували наше предање, нашу историју, како смо могли и знали и умјели. А није лако било ни прије неколико стољеђа, ни у прошлом двадесетом вијеку, када смо имали неколике сеобе и када је наш народ морао да бјежи и спашава живу главу са ових простора. Није то било лако, али је било часно и ми смо на том светом јуначком предању наших старих чували све оно што су нам они предали. Надамо се да и данас достојанствено чувамо своју православну вјеру, своје српско име и са поносом кажемо да смо срби и црногорци и да желимо мир и суживот са нашим најближим комшијама, пријатељима и суграђанима. Величина нашег народа у Скадру и Албанији је и у томе да се не стиде многи да кажу да су срскога поријекла и православни и мухамеданци и римокатолици.
Тако је било кроз историју, тако је и данас. На нама је да чувамо то што смо наслиједили, како би предали нашим синовима и кћерима и онима који долазе после нас. Овај град, велики град Скадар, дао је не само српском народу, него и цијелој Албанији и Европи много шта великог кроз историју. Ми се трудимо да будемо један од тих камена стубаца свеукупног јединства и поштовања на овим просторима.
Захваљујем и нашим драгим, који вазда долазе и не заборављају нас, свештенику Велимиру Јововићу и професору Александру Вујовићу и другима, који су дошли да заједно прославимо славу ове наше цркве. Ми имамо овдје многе цркве и светиње, које треба да нас окупљају и да обнављамо и да се заједно са њима дичимо и поносимо, чувајући све оно највеће и најузвишеније у скадарском српском наслеђу. Молимо вас да пренесете и поздраве нашем драгом Митрополиту Јоаникију, којега гледамо као духовнога оца и пастира, и нашу митрополију црногорско-приморску око које се окупљамо и у њу гледамо као у своју мајку. Поздрављамо и великог нашег свештеника и духовног учитеља, оца Радомира Никчевића, који је годинама долазио на све велике празнике црквене, са осталим свештеницима и бринуо о нашем српском народу у Скадру. Са нама је био и радости и у тузи, и када смо славили славе и када смо сахрањивали наше ближње, он је имао љубави и жртве, да нас подржи и буде уз нас. Поздрављамо и оца Предрага Шћепановића који исто тако са великом љубављу и радошћу доалзи да служи за Божић и Васкрс. Поздрављамо и нашег великог пријатеља некадашњег министра Будимира Дубака, који нам је и књигу посветио и опјевао овај град и нашу српску традицију у овом граду. Сви су они и ви, наши драга браћа, и ви сте с правом могу рећи наши најближи, наша фамилија, Ви сте скадрани и по срцу и по души. Нека је свијема срећна слава наше цркве, и да се ако Бог да у што већем броју окупљамо око наше цркве у Враки и око других храмова скадарских“, казао је између осталог Павле Брајовић Јакоја, предсједник Удружења „Морача – Розафа“.
Сабране је у име Митрополита Јоаникија и Митрополије поздравио и професор Богословије Светог Петра Цетињског мр Александар Вујовић, казавши, „да су скадарска благословена сабрања и окупљања наставак оних древних сабрања кроз вјекове, који су сабирали наш народ, на овим светим скадарским просторима. Од времена славне династије Војислављевића, преко Светог Јована Владимира, светородне лозе Немањића, Мрњавчевића, Балшића, Црнојевића, и свих који су владали овим просторима и којима је Скадар био престоница и град сабирања и заједништва, па до наших дана, овај град и ово свето мјесто чува вјековно памћење, љубав и жртву српског народа. Српски народ је везан за Скадар, као што је везан и за Свети град и за многе друге српске престонице.
Захвални смо нашој браћи и сестрама, који на овим светим скадарским просторима чувају своје име српско и своју вјеру православну, као и оној нашој браћи и сестрама који су мухамеданске или римокатоличке вјере, али не заборављају своје коријене и који са поносом кажу да су они српског поријекла. Управо ова сабрања и суживот су најбољи показатељ и нама а и савременом свијету, како треба живјети, чувајући свој идентитет. Град Скадар је диван примјер тог јединста. Удружења нашег народа у Скадру и Албанији, „Морача – Розафа“ и Православно друштво „Свети Јован Владимир“ преко три деценије се труде да буду диван примјер суживота на овим просторима. Бројна духовна и културна дешавања, школа српског језика и школа вјеронауке, предавња, промоције књига, концерти, излети, екскурзије, сабрања, само су мали дио оног што српски народ на најплеменитији начин организује у Скадру, дајући овом граду најљепше плодове свог срца, своје душе, богатећи тако и себе и друге око себе, и богатећи град Скадар.
Захвалност дугујемо Архиепископу Албанском г. Јовану, који је дао благослов да се служи Света литургија у храму Свете Тројице у Враки, настављајући велико дјело свог претходника, као свештеницима Албанске православне црквеиз Скадра, оцу Николи и Александру Петанију и оцу Ивану Поповићу.
Честитајући вам славу храма, молимо се Господу да се увијек у радости, љубави и заједништву окупљамо око Њега, молитвама свих светих, и светих скадарских свештеномученика, мученика и новомученима из рода нашега, међу њима Свете Стефаниде Скадарске, Дечанске и Битољске, коју је изњедрило ово свето мјесто Врака и овај свети град Скадар. Њен свети лик и примјер, драга браћо и сестре, треба да нам је свима примјер, како треба ходити, живјети и дјелати овдеј на земљи, како би нас свети преци препознали као своје, казао је, поздрављајући сабране проф. Александар Вујовић.
Скадарско светотројично сабрање и слава храма у Враки и ове године показало је јединство и љубав заједништва многих, окупљених око имена Божијег, уводећи све у светотројични безобални океан љубави и милости Господње.
мр Александар Вујовић
професор Богословије Светог Петра Цетињског
