Прослављена ктиторска слава манастира Вољавац

Прослављена ктиторска слава манастира Вољавац

Име: 26.02.2025-besjeda vladike Metodija u manastir Voljevac; Опис: Прослављена ктиторска слава манастира Вољавац Тип: audio/mpeg

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог Мелетија Антиохијског, у уторак 25. фебруара 2025. године, а уочи празника Преподобног Симеона Мироточивог, Свету Архијерејску Литургију, у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Вољавцу код Бијелог Поља.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски, јеромонах Николај (Стаматовић), игуман манастира Златеш и ђакон Душко Перић уз молитвено учешће јеромонаха Дамаскина, јерејa Милосава Јовановића, Александра Раковића, Дарка Јовановића и мати Харитине, игуманије манастира Вољавац и вјерног народа.
После читања светог Јеванђеља, бесједио је прота Дарко Пејић.

На крају Литургије, освештан је и преломљен славски колач и благосиљано жито, поводом Преподобног Симеона Мироточивог, ктитирске славе манастира.

Празник Преподобног Симеона Мироточивог и ктиторску славу древне светиње манастира Вољавца, ријечима архипастирске бесједе честитао је Преосвећени Епископ Методије.

„Наздравље и на спасење ктиторска слава ове свете обитељи и света Литургија и Свето причешће и ово диввно и свето сабрање на овом великом, светом и древном мјесту, куда су ходили велики преци наши и остављали широк траг за собом. Само оно што су за небо везали то је доспјело и добацило до ових наших времена и добациће до свих времена, јер је за вјечност везано. Без Бога ни преко прага, говори наш народ. Све оно што у животу чинимо, што помислимо, што кажемо ако у славу Божју и с Његовим благословом то учинимо и за небо вежемо, тиме смо то овјековјечили а кроз то овјековјечивање свега што помислимо, кажемо и урадимо тиме и себе за вјечност припремамо“.

„Чули смо у светом Јеванђељу, које се чита на Светог Симеона, Они који хоће, каже Господ, за мном да иду, нека се свега одрекну и нека узму крст свој на плећа своја и иду за мном. Ко помисли да ће сачувати и жели да сачува живот свој, то јесте све оно што се овдје под овим земаљским животом подразумјева у смислу ове земаљске логике и све оно што је за земљу везано, што је пролазно то ће изгубити, каже Господ. А ако буде све то Христа ради и Њему посветио и за небо везао, онда ће живот вјечни задобити и душу своју спасити. Ничему нас нису преци наши другоме учили, и Свети Симеон на првом мјесту Мироточиви кога данас прослављамо, осим томе. А не само што су нас томе учили, што су то својим дјелима показали, него су то и својим животом потврдили и својом кончином овдје земаљском запечатили“, казао је Владика.

Сви знамо, додао је Преосвећени Епископ Методије, да је Свети Симеон имао тројицу браће од којих је један и Мирослав који је овдје столовао и који је за Петрову цркву у Бијелом Пољу написао Јеванђеље.

„То је његов рођени брат, и Страцимир, и Тихомир којима је Завида, отац њихов, оставио области којима је владао да управљају њима после његове смрти, а Светог Симеона Мироточивог, односно Стефана Немање запао је топлички крај, Топлица и Куршумлија данашња којом је владао и онда све недаће које је поменуо у својој дивној бесједи поменуо отац Дарко, које је пролазио и несугласицама њиховим породичним и братским, у тим ослобађањима од утицаја Византије, великих империја тог времена, удруживању са другим царствима угарским и њемачким, са Фридрихом Барбаросом ослобађањем Ниша, преузимањем од Византинаца и ширем своје државе, ништа то не би имало користи да он преко свог сина, а онда и својим животом није подигао Студеницу, мајку свих српских цркава у којој је, оставивши све и своје власи, замонашивши се, узео тај благи Христов јарам и показао примјер свим оним који су долазили у његовој династији и породици после њега, али и цјелокупном српском роду до данашњег дана, шта једино нас у овом свијету може очувати“.

„Шта год овдје, било која творевина земаљска, људска и држава и било које друге институције, ако се не освештају и за небо не вежу, ако немају благослов Божји и ако нису прожети Јеванђељем и молитвом и осталим јеванђељским врлинама, дакле, ако душа једне државе није црква једног народа, њене богомоље, и подвиг, јеванђељски живот, онда ни та спољашња љуштура се не може одржати, нити трајати, а ово што данас и до данашњег дана српска држава траје, српски народ претрајава на овој вјетрометини на којој нас је Господ оставио, на овом хумском полуострву и брдовитом Балкану, како га зову, не бисмо остали да нисмо том сољу засољени и благодаћу Божјом чувани“, бесједио је Његово Преосвештенство, поручујући:

„Нека нас Свети Симеон Мироточиви са својим сином и свим Светима из његове династије Немањића и свих српских светитеља и свих Божјих угодника чувају и криле да сви појединачно пратимо примјер њихов и да, колико је до нас, наших моћи и снага, учинимо макар онолико колико можемо да допринесемо том дивном и величанственом и узвишеном животу хришћанском, том новом квалитету који је Господ донио и показао нам овдје и проповједа нам свакодневно у свом Јеванђељу и на овој земљи“.

Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије честитао је још једном ктиторску славу и захвалио кумовима који су се потрудили да спреме славље, мати игуманији која их је организовала под покровитељством ове свете обитељи, моли се за њих и брине о свима који овдје долазе и Богу се моле и пазе ову светињу.

Прослављена ктиторска слава манастира ВољавацПрослављена ктиторска слава манастира ВољавацПрослављена ктиторска слава манастира ВољавацПрослављена ктиторска слава манастира ВољавацПрослављена ктиторска слава манастира ВољавацПрослављена ктиторска слава манастира ВољавацПрослављена ктиторска слава манастира ВољавацПрослављена ктиторска слава манастира Вољавац
Извор: eparhija.me