Његово високопреосвештенство, Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и Егзарх свештеног трона пећкога, господин Јоаникије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Покрова Пресвете Богородице у селу Драгаљ, у Кривошијама, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.
У знак Празника Покрова Пресвете Богорородице, по заамвоној молитви, литија вјерног народа је опходила Храм, а након Свете литургије, пререзан је славски колач и благосиљано је кољиво.
По отпусту, преосвећени владика Јоаникије, бесједио је о значају празника Покрова Пресвете Богомајке, као и њеној улози у духовном животу и животу Цркве:
„Данас прослављамо празник Покрова Пресвете Владичице наше Богородице, који се темељи на догађају са краја десетога вијека, када је на једном великом молитвеном скупу у касне ноћне сате послије дуге молитве у Цркви Влахерни у Цариграду, гдје је било мноштво народа сабрано на молитви, појавила се Пресвета Богородица са анђелима и са ликовима Светих Пророка и Апостола. Она је тада распрострла свој молитвени Покров и Омофор на цио народ, у знак њезине заштите за све оне који се Богу моле и који њу призивају у помоћ. И прије овог догађаја, Црква Божија је прослављала Пресвету Богородицу као своју Заступницу и сваки Хришћанин, сваки вјерујући човјек, призивајући Пресвету Богоридицу, осјетио је да је она брза помоћница у невољама, утјешитељка у нашим тугама и патњама, избавитељка од свих опасности. Као Мајка Христова она је и Мајка свих нас. И Црква Божија од искона слави је због тога што је она Мајка Господа Исуса Христа. И њу славимо као славнију од свих небеских Сила, од свих Анђела и Арханђела. Пјевамо јој да је узвишенија од свих Херувима и Серафима и да је Њена утроба постала шира од свих небеса. А како то треба да схватимо?
Ми прослављамо Пресвету Богородицу као славнију од Херувима, јер се она удостојила части о којој су говорили Пророци из давнина
Бог из превелике своје љубави према роду људскоме, ријешио је да устроји наше Спасење, тако што ће се оваплотити, примити људску природу и постати човјек. Пресвета Богородица као млада дјевојка, чисте душе и чистога срца, била је осјењена Духом Светим, када јој је Анђео Господњи донио благу вијест, да ће родити Спаситеља свијета. „А како то може бити?“ упитала је, јер је била ријешила да се не удаје. Наравно, размишљала је као људско биће. Али анђео који јој се јавио, заправо, Војвода небеске војске, Аранђел Гаврил рекао јој, не како ће то бити, јер ни сам није знао, него јој је казао, шта ће бити. Јер ни њему Арханђелу Божијем, Бог није открио како ће то бити, него му је само заповиједио шта ће да пренесе Пресветој Дјеви Богородици. И рекао јој је: „Дух Свети сићи ће на тебе и осјениће те. И родићеш сина и надјенућеш му име: Исус“, што значи Спаситељ свијета. И због тога прослављамо Пресвету Дјеву Богородицу и због њене личне Светости, јер се она удостојила такве части о којој су говорили Пророци из давнина: Да ће дјевојка затрудњети и родити Сина и надјенуће му име Емануил, што значи: Са нама је Бог“, казао је Митрополит Јоаникије.
„Видјели смо да су Свети Пророци давали више имена, нагађајући и предвиђајући све оно што ће Спаситељ свијета учинити када дође. Па су га неки називали Јагњетом Божијем као Свети Јован Крститељ. Други су га називали: Коријеном, клицом, извором из кога ће израсти Дрво спасења рода људскога. Пресвета Богородица се удостојила те части због Промисла Божијега прије свега али и зато јер је њено срце било спремно. И када је чула ријечи Архагела, које су је охрабриле и утјешиле да прими ту благу вијест, она је само рекла као послушна слушкиња Божија: „Ево слушкиње Божије, нека ми буде по ријечи твојој“.
Молитве Мајке Божије су јаке и умољавају милосрђе Божије за све нас грешне људе. И када гријешимо, и када лутамо, и када смо изгувљени и болесни, она је ту поред нас да нас окријепи и оснажи. Она је ту да измири завађене, да испуни наше срце љубављу према ближњима, она је са нама да нас ободри у вјери и свакој доброј намјери и када имамо добру намјеру, да нам да снаге да је испунимо и да са вољом и љубављу да вршимо дјело Божије.
Ето драга браћо и сестре да се не лишавамо такве милости и помоћи него да се молимо Пресветој Богородици и Богу, да се научимо молити се Богу. Ми смо спремни врло често да учинимо нешто добро за Цркву, да дамо прилог, обновимо и подигнемо нову цркву, здање или манастирски конак. Али нисмо довољно истрајни да се Богу молимо редовно. А то је најважније, јер никакво добро дјело не може бити, док се лијепо и од срца не помолимо Богу.
И носећи утјеху од молитве коју Бог даје онима који се моле у души својој и срцу своме, онда имамо снаге да чинимо добра дјела. Данас смо се сабрали, на овом дивном и великом слављу у овом лијепом Храму, причестили се Светим тајнама Христовим и дотакли се љубави и милости Божије кроз заједничку службу, обједнили се у радости наше свете вјере и благодати Духа Светога. Једним срцем и устима смо призивали благодат Божију и призивали Пресвету Богородицу. Да то јединство његујемо, не само у Храму и на молитви него и у нашем свакодневном животу. Не само у Храму и на молитви него и у породици. Знамо да ђаво подмеће разна искушења, па се људи најчешће ни око чега, ни сами нису свјесни због чега, заваде, размину. Али када нас Бог просвијетли, спремни смо да све те мракове растјерамо и да се измиримо са ближњима својима. А тај мир и међусобна љубав је основа доброга садржаја нашег живота. Наш живот нема квалитета без љубави Божије. Да се овако што чешће сабирамо у Храму Божијем, али да се трудимо и да свуда и на сваком мјесту угађамо Господу, ширећи милосрђе Божије и љубав Божију“, поручио је Митрополит.
Захваљујем се оцу Момчилу што је честито обављао своју дугодишњу службу у Драгаљу, Рисну, Манастиру Бањи и другим Храмовима
На крају свог обраћања он је честитао вјерницима, свештенству славу Храма, посебно се захвљаујући црквеном одбору и господину Илији Илићу на томе што су уприличили трпезу љубави. Митрополит Јоаникије се посебно захвалио оцу Момчилу Глоговцу, дугодишњем свештенику на честитој и дугодишњој служби и на томе што је сабирао народ у Рисну, манастиру Бањи, у Драгаљу и у другим Храмовима који су му повјерени, нагласивши да је отац Момчило частан, угледан и у селу примјерен свештеник:
„Нека му Бог дарује здравље, крепост и снагу да служи Богу живоме и Олтару Божијем. У знак благодарности за његову вјерну и дугодишњу часну службу, награђујемо га овим Светим Крстом, јер је наша Света служба у знаку Крста“, казао је владика, рекавши да је отац Момчило риједак примјер свештеника који је, стекавши услов за пензију, пожелио да његово мјесто наслиједи неко млађи.
Отац Момчило Глоговац је казао да када човјек добије неко признање на земљи, мило му је да људи то виде и препознају: „А када у Цркви добије Крст часни, то може да значи да треба пострадати за Крст. Јер благодат се не даје за високу теологију ни за многе молитве, ни за грађевине него за страдање. Владико благодарим за то и ако Бог да да до краја понесем Крст“, поручио је отац Момчило.
Заједничарење у знак празника Покрова Пресвете Богородице, настављено је за трпезом љубави.
Љубица Вукићевић
Фото: Жељко Драшковић
