На празник Светог мученика Атиногена, у петак 29. јула 2022. године, а на годишњицу знамените битке на Вучјем долу, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом Атиногену, на Вучјем долу, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке уз молитвено учешће бројног вјерног народа.
После светог богослужења и причешћа вјерника, празнична литија, предвођена Владиком и свештенством, опходила је црквено здање, а освештани су и славски дарови.
Вјерном народу, сабраном из Црне Горе и Херцеговине, са којима су били предсједници Општина Никшић, Гацко и Билеће са сарадницима, архипастирском бесједом обратио се Преосвећени владика Методије, честитајући празник и храмовну славу цркве, која је посвећена Светом Атиногену, на чији дан се одиграла величанствена битка на Вучјем долу 1876. године, а подигнута је 2016. године, у спомен на црногорске и херцеговачке јунаке који су своје животе дали за Крст часни и слободу златну у овој славној бици.
„Без слободе нема достојанства, а без достојанства нема нормалне интеграције у друштвену заједницу једног човјека, а из те слободе, достојанства и интеграције у заједницу нема ни нормалних, истинских, правих људских јеванђелских међусобних односа који су најврједнија ствар и на којој све почива у цјелокупној историји људског рода“, рекао је Владика.
Додао је да кад се растуре међусобни односи, кохезионе везе та заједница се распада, ништа споља не може наудити једној заједници, сабору и окупу људском, осим ако се он изнутра не разбије.
„Добро су то знали наши преци који су се били окупили на овом мјесту јер смо плаћали 500 година данак неслоге, свађе, раздора, сујете, размирица и ратова које смо имали прије Косовске битке. То је Његош у само једној пјесничкој слици описао, сву трагедију нашег преткосовског стања, гдје су великаши који су имали „проклете душе“ зато што су раздробили на комате царство. Последица тога је било грцање у тами и неслободи 500 година“.
„Оно што је извојевало битку није број, јунаштво, опрема и техничка достигнућа која су наши ратници под командом књаза Николе имали, него слога и заједништво које се скупо платило. Увијек кроз историју кад смо падали, посртали, западали у таму и ропство увијек је било зато што смо нарушили наше међусобне односе и слогу, и тада смо упали у таму и тамницу гдје смо се пресабирали и враћали се себи. Тада су се наши преци овдје окупили не само под племенским, властелинским или братственичким грбовима и заставама, него је препознатљива само једна из цијелог боја била и отишла као вучедолска застава испод крсташа барјака – испод Крста Христовог који је симбол нашег живота, имена, звања и пута куда треба да идемо“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Кад смо се год испод крста окупљали, нагласио је Преосвећени Владика, били смо у слози и побјеђивали смо и остваривали све, давао нам је Бог као Његов највећи дар слободу.
„Не зато што смо били јачи, него зато што смо се освијестили и пробудили. У данашњем Јеванђељу, управо, је Господ говорио да хришћани треба да буду будни да би знали и дочекали Женика, кад буде други долазак Христов, да Га дочекају будни, трезвени, на ногама и да Му се могу присајединити, прикључити Његовој небоземној заједници. А слика те заједнице је данашњи сабор и ова црква у којој смо се сабрали“, рекао је Епископ Методије.
Оцијењујући је да је данас у кризи цјелокупна друштвена заједница, Владика је нагласио да је порука данашњег празника и овог мјеста – слога и ближњи – да би се избавили од робовања првогријеху и ђаволу од којих нас је Господ ослободио.
„А онда и од свих оних који хоће да овај простор заваде, покваре да би их, на неки начин, као што је стара пословица била империја да друге мање народе завади, па да њима влада. Кад смо се год пробудили и отријезнили тада смо се сложили и ослободили без обзира каква велика сила нас је у том моменту притисла. Нијесмо остали неослобођени кад смо се сложили и то је порука овог мјеста и празника – да се сложимо и да се препознамо између себе као браћа и да имамо самилости и љубави једни према другима“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Методије.
Бесједу о Вучедолској бици одржао је др Трипко Драганић, а у организацији Одбора за обиљежавање храмовне славе на чијем челу је Жељко Лучић приређен је културно-умјетнички програм у којем су учествовали: пјесници Радослав Милошевић, Здравка Бабић, Олгица Цице, Слободан Чуровић, Радован Радовић, и чланови Удружења гуслара и епских пјесника „Војвода Глигор Милићевић“ из Билеће.
