У недјељу шесту по Пасхи – Недјељу о слијепорођеном, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, директор Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске „Светигора“. Саслуживали су протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Игор Балабан, као и јереј Илија Арзејкин, клирик Руске православне цркве.
Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, сабранима се обратио началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који је своје празично слово започео дискусијом о библијском догађају који се одиграо у Јерусалиму, гдје је Господ Исус Христос срео човјека који је био слијеп од рођења. Прота наглашава да је Господ преузео иницијативу у овом сусрету, што је било необично јер би људи обично долазили к Њему тражећи помоћ. Господ је, како даље о. Далибор наводи, примијетио слијепог човјека који је молио за опстанак међу својим народом, често се суочавајући са презиром друштва.
Овдје је прота посебно акцентовао како друштво, чак и данас, тежи да гледа с висине на оне са инвалидитетом, приписујући овај став људској грешности и недостатку љубави. Он у наставку истиче да, иако се често фокусирамо на инвалидитет и недостатке код људи, требало би да се умјесто тога концентришемо на врлине:
„И ми као друштво често, могу рећи слободно, презиремо људе, они који имају неке своје тјелесне слобости. А то чинимо зато што смо прије свега грешни и гледамо својим тјелесним очима на слабости браће наше и сестара, а свако од нас има одређене своје слабости. Ријетко кад увиђамо колико човјек има врлина.“
Нарација током пастирске бесједе се наставља тако што Господ исцјељује слијепог човјека, наносећи му блато на очи и упућујући га да се опере у Силоамској бањи. Ово чудо довело је до различитих реакција тадашње јеврејске заједнице, укључујући скептицизам фарисеја, па чак и родитеља самог човјека.
Прота Далибор повлачи паралелу са савременим ситуацијама, посебно у контексту данашњег друштва и социјалних прилика у Црној Гори, гдје млади људи воде своје родитеље ка духовном просвијетљењу, а цркве су пуне првенствено младима. Напомиње како ови млади људи помажу својим родитељима да превазиђу своје духовно сљепило:
„Догађа се некада да често човјек своју децу презре, негодујући да им можда сопствена дјеца управо отварају њихове слијепе духовне очи и не желе да вјерују у то. Најбољи примјери су у Црној Гори, да су управо млади људи, дјеца послије духовне пустоши своје родитеље призвали ка Христу и призивају их дан данас. Хвала Богу наши храмови највише су испуњени младим људима и ти млади људи својим примјером, своје родитеље призивају да скину са себе сљепило духовних очију и да прогледају.“
Празнично слово протојереја-ставрофора Далибора Милаковића завршава се наглашавањем да ова јеванђелска прича показује како вјера може расти кроз искушења и да ће Бог помоћи онима који вјерују чак и у тренуцима највећих колебања, сумњи или тешкоћа.
„Кроз ову животну драму, о којој слушамо из Јеванђеља, коју је прошао овај човјек слијепорођени, пролазимо и сви ми у нашем животу. Тако узрастамо у врлини кроз многе подвиге и искушења. Зато је најважније када човјек пролази кроз та искушења, а човјека ђаво куша свакога трена, најважније да човјек остане вјеран Господу, без обзира колико да сагријеши, јер Господ кад се ми молимо Њему, увијек ће начинити иницијативу. Заиста ће учинити иницијативу, доћи ће и исцијелиће нас. И то је примјер овога човјека и његове јаке вјере, и то је примјер нама да вјерујемо и да том вјером побјеђујемо све“, поручио је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Текст, фото: Борис Мусић
