У Томину недјељу, недјељу када наша Света Црква прославља великог Божијег угодника из рода нашег – Светог Василија Острошког Чудотворца 12. маја 2024. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић. Проти Далибору саслуживали су: протојереј-ставрофор Драган Митровић, протојереји Бранко Вујачић и Никола Пејовић.
Након прочитаних зачала из Светог Јеванђеља свима сабранима обратио се протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који је у уводном дијелу нагласио да Христово Васкрсење и Његово јављање својим ученицима – апостолима показује каква ће бити и наша људска природа након васкрсења:
,,Из Јеванђелске приче чујемо да је Господ дошао код ученика након свог свехвалног васкрсења и ушао кроз затворена врата. То нам показује да када напустимо овај Земаљски свет, да наше васкрсло биће, наша душа, неће бити везана Земаљским стварима, нећемо бити оковани границама овоземаљског материјалног света”.
Прота Далибор је нагласио да је Васкрсењем Христовим – сами живот побиједио смрт:
,,Господ је сишао у ад и васкрсао све који су били у аду, који су били заточени оковом смрти. Сишао је сами Христос међу мртве и васкрсао их, јер није било могуће као што Јеванђеље каже да господар живота буде држан у смрти. Живот је победио смрт, Христос је победио смрт и све је васкрсао. И као што је васкрсао тада првенствено праоца нашега Адама и прамајку Еву и све праваце, оце и пророке из Старога Завјета, све који су чекали да ће доћи Спаситељ свијета – Христос, тако је и до дана данашњег, нашим учешћем у животу у вјери, пребивајући у заједници са Христом васкрсавамо”.
Он је посебно подвукао да је потребно држати срце спремним и отвореним за пуноћу живог односа са живим Богом:
,,За вјеру, за пуноћу вјере наше срце треба бити отворено. Ако је наше срце затворено, ни Васкрсли Христос у наше биће, наше срце неће ући. И као што се Господ, на опипљив начин, јавио апостолу Томи и ученицима, тако кроз историју рода људскога, на различите начине се Васкрсли Христос, поготову светим људима јављао”.
У другом дијелу свог пастирског обраћања прота Далибор је подсјетио да наша Света Црква прославља великог угодника Божијег, једног од највећих светитеља из рода нашега Светог Василија Острошког:
,,Данас прослављамо свједока Христовог Васкрсења можда и највећег међу нама који је видео Васкрслога Христа још за време живота својега, а то је Свети отац наш Василије Острошки слава му и милост. Још за живота чинио је велике подвиге, спасавајући душу своју”.
Прота Далибор је казао да нас сила Божија, која дјелује кроз Светог Василија, непрекидно ослобађа од истинског највећег ропства, а то је ропство гријеху и палој природи:
,,Још за живота га је Господ тако дивно прославио. Као Епископ цркве Христове, био јој прогнан, у ону гору гдје и данас се налази. Сакривен од људских срдаца, не знајући људи онога времена, какав човјек, живи међу њима, који је поверао у Христа Васкрслога, знајући, имајући вјере да ако је са Христом ко ће против њега?
Свети Василије је бдио и молио се. И као што је тада наш народ избавио од ропства, тако и данас непрестано хрлимо према њему, да нас избави од нашега ропства према гријеху, јер највеће је ропство када гријех влада у срцима нашим”.
,,И као што је Христос исцељивао, тако и он исцељује. Бог свети зна, колико људи је, свети Василије исцелио. Исцелио је са Христом. Јер је Христос тај који је преко њега дјелује, преко његових светих моштију, које тако дивно миомиришу и чине чуда”. – бесједио је он.
Прота Далибор је истакао да када приступамо и целивамо мошти светог Василија, самим тим целивамо и самога Христа:
,,Кад целивамо мошти светог Василија, самим тим целивамо и самога Христа.
Када целивамо његову свету главу, свете руке, целивамо руке Христове који су биле прободене клинцима ради нашег спасења. Целивамо тијело светог Василија, целивамо ребра, целивамо самога Христа. Само тако да приступамо светом Василију, пристијупајући светом Василију, приступамо самоме Хрсту васкрсломе”.
,,Кад имамо оваког великог светитеља међу нама, ко нам даје за право да не вјерујемо у Христа и да не будемо Христонцоси, да не будемо народ светог Василија Острошкога? Ко нам даје за право да гријешимо, до одлазимо лажним пророцима, лажним учитељима, обмањивачима овога света, зна се ко стоји иза таких људи”. – закључио је на крају протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Борис Мусић
