У смирај празничног дана када смо савршавали свештени спомен Преподобних мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума, у среду 30. децембра 2020. лета Господњег емитовано је тридесет и друго издање емисије “Живе речи”. Специјални гост емисије био је протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске, а уметнични гост проф. др Катарина Станковић, диригент певачког друштва спомен Храма Светог Саве. Аутор и водитељ емисије је катихета Бранислав Илић.
Дан емитовања емисије био је инспирисан тридесетогодишњицом устоличења блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. У уводном делу емисије о. Велибор је са гледаоцима “Живе речи” поделио своја аутентична и жива сећања на блаженопочившег Митрополита, који је, како је казао, био човек велике ширине.
Митрополит је разгорео духовни огањ, онај који је видљив и жив у овом народу Божјем који је поверовао у Христа и крстио се. Митрополит се у својој служби ослонио на Христа, а бољи му ослонац није требао, истакао је прота Велибор. Један, који је попут Јована Крститеља ,приправио пут у одређеној мери, био је блаженопочивши отац Лазар игуман острошки. Нема камена у Црној Гори на којем није стала архипастирска нога Митрополита Амфилохија. Нема обурдане и оскрнављене цркве у којој бар по десетак пута није служио. Нема црквине или црквишта које су још Турци рушили у одмаздама, а да Митрополит у њима није сабирао свештенство и народ, нагласио је отац Велибор Џомић.
Говорећи о видљивој обнови блаженопочившег Митрополита Амфилохија, свештеник Џомић је указао да је обновитељски рад био израз његове живе вере.
Видљива обнова била је плод његове велике молитве, тврде вере и велике жртве. Најважнија је била метафизичка димензија Митрополита Амфилохија, зато што је он схватио да овде ратују видљиви и невидљиви светови, схватио је да ране у Црној Гори нису биле зацељене, због тога је говорио да нам нема будућности и успеха док је не помире мртви са мртвима и живи са живима.
Верујемо да је пред Богом Митрополит Амфилохије измирио мртве са мртвима, а на нама је сада да следимо његов пут и пример који нам је оставио.Та Митрополитова порука је ушла дубоко у Црну Гору, он је чинио оно што је било до њега, а нама остаје да наставимо то дело. Митрополит је обновио једну колективну меморију нашег народа, подсетио је протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић.
У даљем току емисије отац Велибор је говорио о данима када је Митрополит Амфилохије као професор и јеромонах заорао дубоку бразду у Београду, подсећајући да су тада јеромонаси Амфилохије, Иринеј и Атанасије одиграли важну улогу у погледу наставка градње Храма Светог Саве на Врачару.
У свом казивању прота Велибор се осврнуо и на чудесне литије које су задивиле људе на све четри стране света: Обновитељски дух Митрополита Амфилохија видљив је не само у обновљеним и саграђеним храмовима, већ пре свега у овом народу Божјем који је сабрао на овим чудесним литијама које су изродиле све оно најдивније.
Пред крај емисије прота Велибор Џомић је на њему својствен јасан и прецизан начин указао на правилно поимање избора новог поглавара СПЦ. Природно је и разумљиво интересовање јавности о избору новог патријарха, али није добро када се уђе у спекулације и неименоване изборе који збуњују људе. Треба сачекати дан избора и све препустити Богу и нашим архијерејима, а на нама је да се помолимо Богу, да Господ благослови тај сабор и да добијемо новог патријарха који ће засигурно бити по мери нашег народа и нашег времена, указао је отац Велибор.
У уметничком делу емисије говорила је уважена професорица др Катарином Станковић, диригент певачког друштва спомен Храма Светог Саве, која је гледаоце “Живе речи” упознала са својим вишедеценијским радом, као и са активностима певачког друштва Храма Светог Саве. Говорила је и о значају хорског певања.
Хорско певање буди стваралачке склоности и способности, а уједно ствара могућност за неговање и стварање естетских и културних мерила. Поред свега наведеног, хорско певање развија осећање припадности заједници, тако долазимо до чињенице да хорско певање има своју образовно-социјалну функцију, нагласила је професорица др Катарином Станковић.
Од диригента се очекује једно темељно и широко музичко образовање, а затим и добро познавање богослужења. Диригент мора да прати ток богослужења, зато је важна припрема за свако богослужење, како би се ваљано испратило све што типик предвиђа за одређени дан. Хор никада није целина за себе, већ је ту да буде у једном живом дијалогу са свештеником, истакла је наша позната професорица и диригент певачког друштва Храма Светог Саве.
На самом крају емисије прота Велибор Џомић је упутио једну пастирску поруку у духу претпразничне радости. Налазимо се у предбожићним данима, желим Вам срећне и Богом благословене дане који нам престоје, да се сетимо и страдалника који су тешко пострадали у Хрватској. Позвани смо да хришћанску љубав покажемо на делу кроз помоћи како страдалима од земљотреса, тако и нашим лекарима који неуморно на делу сведоче љубав. Позвани смо да учинимо онолико колико до нас стоји, а Бог више од тога не очекује од нас, поручуио је на крају емисије отац Велибор Џомић.
Фото: Душица Васиљевић
Извор: Ризница литургијског богословља и живота
