Gojko Perovic Mostar

Прота Гојко Перовић у Мостару: Љепота хришћанског храма је у вјечности која избија из њега

У оквиру обиљежавања 150 година од освећења Саборног храма Свете Тројице у Мостару, отац Гојко Перовић на дан славе старе цркве Рођења Пресвете Богородице, 21. септембра 2023. године, одржао је у просторијама Владичанског двора у Мостару, предавање на тему “Храм Божији дом молитве”, којем је присуствовао и Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије.

 

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић је током предавања поручио да је свака црква празан гроб Христовога васкрсења те да је у томе значај, смисао и љепота сваког православног храма ма гдје се он налазио:

“Љепота и малога и великога храма је то што је то празан Христов гроб из кога долази свијетлост вјечнога живота. Дакле, љепота наших храмова је то што је центар празан Христов гроб који свједочи вјечни живот – нема веће љепоте од вјечности.”

Отац Гојко је навео да је све земаљско пролазно, али када се гледа љепота Дечана, Сопоћана, Богордице Љевишке, Острога, Храма Христовог ваксресења у Подгорици, чини се да ту има нешто више од архитектонског склада и љепоте давно прошлих времена јер је главна љепота хришћанског храма то што вјечност избија из њега.

“Хришћански храм није ствар прошлости, иако је установљен догађајима прошлости, него је ствар будућности. Очекивање и обећање, окушање вјечнога живота на празном гробу, и то је разлог додатног украшавања, уљепшавања храма. Он није музеј већ мјесто свадбе, чекамо Женика да дође. Наши храмови су мјесто свадбе и очекивања Женика, зато су украшени и та свадба се не завршава”, поучио је сабране протојереј-ставрофор Гојко Перовић и закључио:

“Сваке недјеље чекамо Женика и сусрећемо са Њим, припремамо уље да тај пламен гори. Љепота наших храмова је љепота будућности, ако је то испуњено, може бити и ризница и музеја, можемо да се дичимо прошлошћу. Све онда добија свој смисао, а ако не знамо да је то смисао, онда се претварамо у тамне гробнице и прашњаве музеје од којих нико нема користи и наша дјеца неће разумијети чему они служе.”

Весна Девић