У недјељу једанаесту по Педесетници, у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј Игор Балабан – архијерејски намјесник зетски.

Проти Игору саслуживали су протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, као и протојереји: Бранко Вујачић, Никола Пејовић и ђакон Ведран Грмуша.

Након читања из зачала из Светог Јеванђеља, свима сабранима у овоме светоме Храму обратио се началствујући протојереј Игор Балабан.

Прота Игор своје празнично слово започиње тумачењем јеванђелског зачала које говори о немилосрдном, неблагодарном слуги, у којме господар опрашта слуги велики дуг, док тај слуга не жели да опрости много мањи дуг који му је други дуговао. Прота Игор објашњава да ова парабола приказује Божији однос према људима — Бог нам опрашта гријехе, али ми често не знамо или нећемо да опростимо другима.

Божије опраштање насупрот људској окрутности‎

Прота Игор објашњава како је Божија љубав несагледива и како заправо Бог опрашта свакоме човјеку који се каје упркос многим прегрешењима и слабостима, подстичући нас на преумљење и преображај и да му се враћамо свагда без обзира на то колико смо сагријешили. С друге стране, људи због своје палости и пале природе су често окрутни, зли и покварени једни према другима. Прота Игор изражава жаљење што такво стање опстаје у свијету, јер је људска природа искварена гријехом, слабостима и страстима које нас спријечавају да поступамо милостиво и са љубављу саобразно Господу.

Посљедице неопраштања‎

У даљем обраћању прота Игор указује на поуку Господњу, у којој Господ ескплицитно каже да ће Бог судити према начину на који ми поступамо према другима тј. ако не опростимо другима њихове гријехе, онда неће ни нама опростити Отац наш небески. Он наводи дио из молитве Оче наш: „Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим“ и истиче да је Господ често наглашавао да ако опростимо другима, Бог ће опростити нама. Бог је љубав и жели да нас спаси и да се сваки човјек спаси, али не може наметнути спасење против наше воље.

Уподобљавање Богу: Боголикост насупрот звијероликости

У наставку празничне бесједе, отац Игор прави контраст између тога бити „Боголик“ и бити „звијеролик“. Наиме, живот вјечни наслиједиће они које се уподобљавају Христу и биће житељи царства небеског у последњи дан, док ће оне душе које су окрутне попут звијери бити недостојне царства љубави. Он објашњава да, за разлику од животиња које делују инстинктивно, без слободе избора, људи који подлијежу својим страстима губе контролу над собом и воде се нижим импулсима, а не вишим разумом.

,,Ако се уподобљавамо Њему, ако хоћемо да будемо као Он, ако хоћемо да имамо, да будемо Боголики, да будемо христолики, онда ће нас Он прихватити у своје царство у посљедњи дан, када дође, страшни и дивни дан, посљедњи.
Прихватиће нас јер ћемо бити слични Њему. Ако смо звјеролики, ако смо сурови, као звјери, ако смо неправедни једни према другима, онда нећемо моћи ући у царство праштања, љубави и смирења”.

Двиг ка врлини опроштаја

У другом дијелу пастирског слова прота Игор истиче да је опроштај вјероватно најтежа заповјест — чак тежа од поста или давања десетка (десети дио од иметка или добити) и повлачи паралелу између фарисеја који се хвалио његовим исуњавањем норме и правила, али му је заправо недостајало оно суштинско, а то је љубав према другима. Илуструјући ову истину, прота Игор констатује да често опраштање заправо превазилази наше сопствене могућности, али нас истовремено подстиче да се обратимо Господу који неће нашу наду постидјети и да омекша „окамењена срца“ да би у овоме двигу успјели, или да и када не успијемо увијек или често у томе, онда да се макар покајемо.

Савремена проблематика везаности за задуживања и дуг‎овања

На крају свог обраћања, протојереј Игор Балабан тумачи параболу из јеванђелске приче такође у контексту савремених проблема са дуговима и позајмицама, истичући колико су ти проблеми распрострањени у савременом друштву. Он упозорава да не треба позајмљивати од неправедних зајмодаваца као и да не треба бити окрутан према дужницима, наглашавајући да је такво понашање дубоко погрешно и супротстављено Христу и Јеванђељју и да многе породице разара, нарочито погађајући младе животе.

Он своју бесједу завршава молитвом да Бог омекша многа тврда и сурова срца и подари им снагу, љубав и храброст за праштање, будући да праштање захтијева више храбрости него освета, која је у бити кукавичка.

,,Нека нас Господ сачува од свега нечистог и недостојног и да омекша срце сваког од нас, да нам да снаге и љубави и храбрости да опростимо. Кукавички је понекад не заборавити и неопростити. А храбро је опростити, није храбра освета. Храбра је опрост, тешка ријеч, али то нам Господ говори. Не измишљамо то. Господ нам је дао да тако чинимо, да будемо такви, да будемо по образу Његовом, да чинимо оно што је подобно његовој сили и моћи и љубави и правди и истини”- закључио је началствујући свештенослужитељ Игор Балабан.