На недјељни дан када наша Света црква прославља Св. мученицу Агатију, на 37. по Духовдану, служена је Света литургија у Храму Великомученика Ђорђа под Горицом.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина старешине цркве, јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарали су појци Школе појања Свети Ђорђе, коју дужи низ година при овом храму води прота Јован Радовић.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем поучном бесједом обратио се началствујући свештенослужитељ прота Радовић:
,,Ево нас мјесец дана од почетка Часнога васкршњег поста. Црква је установила и одредила – знајући да је нама тешко да се промјенимо и прећи из једнога душевно/духовног стања у друго – мјесец дана раније да размишљамо о посту који долази, кроз одређене јеванђелске приче, које ћемо читати ових пет седмица.
Данашња прича о маленоме Закхеју чита се на освећењу домова. Дан-данас када долазите у град Јерихон, хришћанима показују ту дивљу смокву на коју се попео Закхеј који је био мали растом, а био је цариник.
Цариници су били људи који су били врло омражени, презрени у јеврејскоме народу, зато што су сакупљали харач од свога народа, за државу, за Римљане. Будући да нису имали плату, они су глобили свој народ и отимали новац њихов, тако да су били изједначавани заједно са незнабожцима. Закхеј је био старјешина тих цариника, значи, био је најбогатији.
Међутим, неко вријеме прије овога догађаја, који данас читамо – Господ Христос се приближавао граду Јерихону и видимо да је тамо неки Тимејев син, слијепи Вартимеј, вапио Господу: Сине Давидов, помилуј ме! И Господ му враћа вид и говори: По вјери твојој нека ти буде!
Сигурно је Закхеј чуо за то чудо исцјељења Вартимеја, а и за остала чуда која је Господ чинио ходећи по Палестини онога времена, исцељујући болесне, изгонећи демоне, васкрсавајући мртве.
До тада се у Израиљу није чуло за таквога праведника и учитеља и Закхеј је желио свим срцем да га види. Пошто је била велика маса народа, а Закхеј је био низак, мален растом, он потрча и попе се на дивљу смокву да га види јер је поред ње требало да прође.
И ми видимо жељу тога Закхеја; њега није интересовало шта ће народ да мисли, зашто се пентра на дрво неко. А Христос будући срцезналац и видећи душу нашу прије него што Ми Њега видимо и угледамо, Он је Закхеја много раније видио својим духовним оком и његову жељу за покајањем, а дошавши на то мјесто, Господ, подиже поглед и рече: Закхеју, сиђи брзо, данас ми ваља бити у дому твоме!
Невјероватни догађај и сцена, да Господ препознаје душу и срце, покајање, жељу његову за Њиме.
Закхеј се каје моментално. Не може да појми да такав праведник може доћи у његов дом и посјетити га, њега највећег грешника у ондашње вријеме у граду Јерихону.
Послије фарисеји и ти који су себе сматрали праведнима негодују, говорећи, како може да уђе и гостује код грешнога човјека; они мисле да Господ не зна код кога улази! Они су мислили да Господ треба да посјети праведнике, оне који су најбољи. Међутим, Господ сам каже: Ја сам дошао да спасем грешнике, а не праведнике! Зато Господ иде код најболеснијег.
То изненадно покајање јесте када човјек види изненадно губу сву своје душе и завапи за лијеком и Љекарем.
Болест малога Закхеја је било среброљубље, а самим тим љубав према новцу, а самим тим и немилосрђе. Јер, човјек који се клања новцу нема милосрдно срце, него се оно у камен претвара.
Мали Закхеј исповиједа и каже: Господе, ево пола свога имања даћу сиромасима и ако кога оштетим, вратићу четвороструко. Дошавши у покајање он бива немилосрдан према себи, а милосрдан према другима! У обичају јеврејског народа, ако човјек или жена згријеши крађом, он треба да врати то што је украо и пети дио преко тога! Међутим, мали Закхеј, будући у покајању, иде много даље од тога и он примјењује на себе закон који је написан у другој књизи Мојсијевој, за оне који су ухваћени у недјелу;
Господ говори и завршава: Ево данас дође спасење дому овоме, јер је и ово син Авраамов. Јер Син човјечији дође да потражи и спасе изгубљено.
Сву суштину покајања видимо у данашњој причи. Управо оно што Св. Јован Крститељ говори: Покајте се и принесите род достојан покајања.
Господ нам је дао савјест која нас обличава; а да ли је то довољно за покајање. Није! Да Закхеј није срео Христа, не би се покајао. Умро би презрен и ми за њега не би знали. Провиђење је хтјело да само неколико примјера буде записано који су типични за нас људе.
Мјесец дана прије почетка поста се треба подсјећати на покајање за гријехе своје. А циљ поста је да увидимо своје стање у коме се налазимо, а не можемо га увидјети док се не огледамо у Христу Господу.
Црква нам поручује да је у покајању сва тајна спасења рода људскога.
Богу нашему у Тројици слава, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увјек и у вјекове вјекова, Амин“, поручио је началствујући свештенослужитељ о. Јован.
Након примања Свете тајне причешћа, заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском дому.
Потом је час вјеронауке полазницима Школе вјеронауке Свети Ђорђе, одржала протиница Надица Радовић.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
