У Недјељу о блудном сину, 3. марта 2024. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Марко Папић из Епархије милешевске, архијерејски намјесник прибојски и старјешина Храма Светог великомученика Пантелејмона у Прибоју, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Митровића и Далибора Милаковића, протојереја Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића и ђакона Ведрана Грмуше.
Света црква вјернике постепено припрема за дане покајања, за дане Великог поста. Прошле недјеље, након приче јеванђелске о митару и фарисеју, у којој нам је Господ показао покајања, јеванђелска прича о блудном сину говори о томе како Господ прима чак и великог грешника ако он принесе срдачно и истинско покајање за своје гријехове.
,,Ми се налазимо у данима духовне припреме пред једном својеврсним поклоничким путовањем, а то путовање за крајњи свој циљ има поклоњење васкрсломе Господу, који је дошао у овај свет, постао човјек, у свему једнак са нама људима осим у гријеху, узео на себе гријехе свијета и умро на крсту за спасење свијета. Данашњи дан и данашње јеванђелско штиво јесте духовна припрема пред почетак Великог и часног поста. Чули сте у овој јеванђелској причи казивање о блудном сину и шта је учинио и тумачећи алегоријски ову причу, несумњиво да се у њој ради о односу Бога према човјеку и са друге стране човјека према Богу”, казао је након прочитаног јеванђелског зачала началствујући протојереј-ставрофор Марко Панић.
Нагласио је да ова јеванђелска прича осим што говори о блудном сину, говори и о милостивом оцу који опрашта по неизмјерној и безобалном океану љубави своје:
,,Видимо како свемилостиви Отац наш небески прашта свакоме од нас, јер свако од нас, сви ми понаособ смо блудни синови који се у неком тренутку свога живота гријехом удаљимо од Бога. А када постанемо свјесни нашега гријеха, шта нам друго ваља чинити него да се у покајању вратимо Оцу своме. Шта је друго наш долазак на Свету литургију и у свете храмове Божије, него наше непрестано враћање Оцу нашем небеском?”
Како је казао важно је да схватимо да какав год гријех учинили, ако смо свјесни њега у једном здравом односу према Богу и у једној, светој одважности и смелости да одлучимо да се вратимо Господу, нема гријеха који Господ неће опростити. Зато што ћемо рећи: ,,Господе, сагријеших Небу и Теби, ја немам коме другом да се обратим за помоћ, него једино Теби и знам да ћеш ми Ти опростити а ја за узврат ћу се трудити да не гријешим више”.
У другом дијелу обраћања прота Марко је нагласио да требамо да се искрено радујемо ономе који се каје и ко без обзира на пређашњи живот мијења суштински свој живот на боље.
,,Такође немојмо да будемо као овај старији син, који је гунђао и није се радовао што је Отац уготовио гозбу и опростио његовом заблудјелом брату. Треба да се радујемо сваком брату, свакој сестри, за које знамо да су грешни и да када видимо да се искрено кају, да их подржимо у њиховом покајању, да им дамо подстрека да заиста поново дођу у дом Божији, да се осмеле и одваже стати пред Господа. Браћо и сестре, само је мало потребно, наше покајање и истински однос и наша љубав према Господу и према ближњем у тој једној синергији Бога и човјека, у том непрестаном сретењу и сретању Бога и човјека и заиста догађа се чудо, човјек се преображава из лошег у доброг, из грешног у светог, напредујући тако из славе у славу”, закључио је протојереј-ставрофор Марко Панић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић