Празник Сретења Господњег у Јерусалимском храму прослављен је Светом литургијом у подгоричкој Цркви Св. Ђорђа, којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина ове древне светиње, уз молитвено учешће протојереја–ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Велибора Џомића, дугогодишњег старешине овога храма, и јереја Блажа Божовића.
За певницом су на литургијске возгласе одговарали појци Цркве Св. Ђорђа, праћени верним народом Божијим.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, прота Мирчета Шљиванчанин. Он је, честитајући дивни и велики празник, како Господњи, тако и Богородични, појаснио да су сви празници, Господњи празници, јер да није Господ дошао међу нас не бисмо имали шта и кога празновати, а овако Његовим доласком, Његовим оваплоћењем, очовечењем, нама људима је дата вечна слава и вечно славословље Бога живога, како Њега, тако Његових угодника, Његове Пречисте Матере и свих оних који су њему угодили.
“Чули смо у Светом јеванђењу, како се збио данашњи догађај, да је Господ, који је дошао да испуни сваку правду и испуни Закон који је био прије Њега, донесен од своје Матере и Јосифа у храм да Га посвете Богу, јер је такав био Закон. И у том догађају и сусрету, срео Га је Праведни Симеон, који је рекао ове ријечи које изговарамо на свакој вечерњој служби: Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, по речи својој, јер су моје очи видјеле спасење Твоје – јер је у Њему видео Спаситеља, Месију, Помазаника Господњег, Онога кога су вјекови чекали, кога је свако људско срце чекало, да га утеши и да му дарује вјечни живот.“
Отац је нагласио да је то догађај Сретања, Сусрета, догађај који је први учинио Бог, јер Он, који нас је створио, који је створио свет, није оставио да пропадне него је први учинио корак према том свету, према човеку, да га избави од таме зла, смрти и греха.
Началствујући свештенослужитељ је казао да нам овај диван празник показује на шта смо позвани, на шта нас је Бог призвао, Он је дошао к нама, али од нас очекује да ми идемо к Њему.
“Дакле, сваки празник црквени има и ту димензију историјску, шта се некада збило, али има и животни значај у сваком времену, има вечни значај. Овај празник нас у ствари подстиче на то да се ми одазивамо на Божији позив, да и ми хитамо у сусрет Господу, да се и ми истински сретамо са Господом. А где то и како то? Наравно, у Његовој Цркви, коју нам је основао и оставио, где гледамо Његово лице, где смо благодаћу Духа Светога сабрани и где нам се Господ даје у Светој божанственој литургији“, нагласио је прота у својој беседи под Горицом и додао: “Зато нас овај празник опомиње на то: с ким се сретамо; коме је усмерен наш живот; којим путем ми то идемо; да ли је то пут да сретнемо Господа?“
Отац је подвукао да би требало да сваки наш корак и цели наш живот буде усмерен према томе, да се истински трудимо, да живимо у томе да у труду сретнемо Господа, да будемо са Њим, да нас Он увек сачека раширених руку.
“Он хоће да буде с нама, зато што нас воли. Његова љубав грли цели свет и свако створење, а поготово човека који је саздан по Његовом лику“, казао је отац, додавши да и ми треба да се одазивамо на тај позив, да отворимо своја срца и душе, да би могла благодат Светога Духа да нас обујми, загрли, и пригрли; да од себе одстранимо сваки гријех, самољубље које нас одваја и од Бога и од људи.
На крају свога обраћања, нагласио је да нас овај празник подсећа и на то да се истински сусрећемо са ближњима, да је човек створен за заједницу, за јединство с Богом или са ближњима. То нам сведочи Црква Христова, а смисао Цркве је, како је казао, да будемо сви заједно загрљени у вечном загрљају љубави Божије, с Богом и једни са другима те да је “човек створен за сретање, за сретење, за сусрет и да он испуњава смисао свога живота управо у томе, ако се истински срета”.
Потом је нагласио да имамо много сретања и сусрета у овоме животу, али да то могу некада да буду и лажни сусрети – они који нису испуњени љубављу, који нијесу испуњени смислом.
“То треба човек хришћанин да избјегава у своме животу, да се клони тога, да тражи у свакоме сусрету смисао – пуни. Ако тај сусрет има смисао, ако је из љубави, он има смисао. То нас овај данашњи празник подсећа, на то нас данашњи празник надахњује. Да кроз овај живот идемо, идући у сусрет смислу и живећи осмишљен живот, у пуном смислу те речи, а то је да се непрестано трудимо да се сједињујемо с Богом“, казао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, пожелевши на крају да нам Бог да свакога добра, благослова Божијег, здравља и срећу, како би свагда славили Господа и Његове свете.
Након примања Свете тајне причешћа, заједничарење је настављено у Црквеној општини подгоричкој у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото и видео: Д. Радуновић
