У Недјељу Светих протаца, на празник Материце 24. децембра 2023. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј Никола Пејовић, старјешина храма.
Проти Николи саслуживало је свештенство Саборног храма: протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Милади Кнежевић, Бранко Вујачић, као и ђакон Ведран Грмуша.
Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља сабранима се обратио протојереј Никола Пејовић који је у уводном дијелу пастирског слова поручио да оно што представља тему данашње јеванђелске приче и почетак свих врлина јесте благодарење:
,,То је оно што апотсол Лука преноси, а што Господ жели да нам кроз ову јеванђелску причу саопшти. Дакле благодарење као почетак свих врлина, али и крај, јер човјек долази у овај свијет благодарећи Богу, а треба и да оде са овога свијета благодарећи Богу за све и за сва.”
У наставку прота Никола је приближио врлину благодарења која је надахњујућа, покретачка, која као примјер кроз дјела живота подстиче сваког да буде још бољи:
,,Зашто је важно благодарење? У једној посланици апостола Павла Солуњанима, а ми можемо да је потпуно примијенимо, каже апостол житељима Солуна: Благодаримо Богу непрестано на вама, на томе што гледамо вашу вјеру како напредујете у ревности и љубави једних према другима. Благодаримо Богу и хвалимо се свим црквама са вама. Како диван опис апостола Павла и његовог односа са вјернима. И ми свештеници овога храма можемо да поновимо исте те ријечи: Благодаримо ти Господе на овоме дивноме и благословеном народу, гдје из недјеље у недјељу гледајући њихова лица и ми се надахњујемо на молитву, на подвиг на ревност, на служење.”
Прота Никола је потом поручио да је благодарност почетак истинског живота у Богу, а да се на Светим литургијама најбоље учимо благодарности, јер је Литургија сва благодарење.
,,Дакле, благодарност је почетак нашег истинског живота у Богу. Зашто је важно да се сабирамо на Светим литургијама? Зато што се управо ту учимо благодарности! То је најбоља школа за благодарење, најбоља лекција за благодарење! Јер Света литургија није ништа друго него благодарење – евхаристија. А евхаристија на грчком значи благодарење. Онај најсветији дио Свете литургије, када се узносе дарови и када свештеници призивају Духа Светога и када Дух Свети силази, освећује и претвара онај хљеб и вино у Тијело и Крв Христову, почиње управо благодарењем: Заблагодаримо Господу!
Благодаримо Господу што нас је створио из небића у биће, благодаримо му и на томе што нас, и када смо од Њега отпали као људи, није нас оставио у том паду, него је све учинио да нас спаси, док нас није вазнио на небеса и није стао док није човјека сјео са десне стране Бога и Оца и показао му мјеру! Благодаримо му за сва знана и незнана дјела која је учинио на нама. А ово су све литургијске ријечи и молитве које нам показују, драга браћо и сестре, да наш живот треба да буде саткан из благодарења”, поручио је о. Никола.
Посебно је акцентовао да једино човјек који благодари може бити срећан човјек:
,,Сваки духовни проблем, сваки психички проблем ,настаје из недостатка благодарења. Ми често не видимо оно чиме нас Бог обдарује и зато смо сконцентрисани на оно што немамо, а онда нас то води да гледамо и у туђе довориште, па да у нама расте завист и свака друга аномалија у том нашем међусобном односу. Умјесто да благодаримо Богу на свему и за све. Онај човјек који благодари, то је човјек који је срећан.”
У наставку он је појаснио да се човјек благодарећи Богу дубље и постојаније испуњава тек тада суштинском срећом, смислом и бива заиста испуњен, што је данас управо оно за чим савремени човјек трага и што често не посједује:
,,Једини начин да будемо истински срећни и испуњени у животу, испуњени смислом и радошћу, јесте да благодаримо Богу. Јер Господ гледа то наше стално стање благодарења из којег извире и смирење, и жеља за подвигом, и љубав, трепљење, радост и све божанске врлине извиру из тога. Кад благодаримо Богу што нас овакве какви јесмо воли и што је због нас оваквих дошао и пострадао да би нас сачувао, обновио, спасио, обожио, како да не благодаримо Богу? И како да било шта друго буде важније од благодарења?!
Када се причестимо немојмо да одмах идемо кући, након причешћа још Литургија није завршена, након причешћа иду благодарствене молитве: Благодаримо ти Господе што си нас удостојио и овога дана да се причестимо Твојим небсеким даровима, зато немојте да мислите да је причешће било каква магијска ствар у којој примамо причешће и завршили смо посао, не! Останимо до краја заједно да опет и опет измоливши јединство вјере и заједницу духа, заблагодаривши Господу, да заједно благодаримо Господу на свему, а онда када свештеник да отпуст, онда је вријеме да одемо својим кућама”, поручио је протојереј Никола Пејовић.
Након одслужене Свете литургије у крипти Саборног храма, на велику радост родитеља и дјеце, приређена је пројекција дугометражног анимираног цртаног филма ,,Мачке у музеју”, које су Свештено братство Саборног храма Христовог Васкрсења и Коло српских сестара ,,Свети Марко” у част празника Материце, даровали за сву дјецу.
Текст, фото: Борис Мусић