У недјељу једанаесту по Педесетници, 20. августа 2023. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао старјешина храма протојереј Никола Пејовић. Саслуживали су протојереј-ставрофор: Далибор Милаковић, протојереј: Миладин Кнежевић, као и ђакон Илија Арзејкин.
Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља сабранима се обратио началствујући протојереј Никола Пејовић који је у уводном дијелу пастирског слова подсјетио да прочитано зачало из Светог јеванђеља експлицитно поручује да се Царство небеско не задобија у самозатворености и самодовољности већ у заједници која подразумијева живи однос једних према другима:
,,Ово данашње Јеванђеље као да се надовезује и као да наставља поуку од јучерашњег дана и јучерашњег великог празника. Показује нам да се Царство небеско не задобија само у нашем непосредном односу са Богом, не гледајући ништа и никога око себе. Царство небеско треба да се заслужи и Господ га не везује само за однос човјеков са Богом, него упућује човјека и на однос једној према другима”.
Прота Никола је нагласио да не можемо бити близу Бога ако не волимо и не љубимо онога ближњега до нас:
,,Не можемо газећи част и достојанство брата свога бити близу Бога – то је порука ове јеванђелске приче! Порука ове јеванђелске приче јесте и то да колико год ми схватили и прихватили Бога као Цара славе и као Онога који нам доноси Царство небеско не можемо ако не волимо и не љубимо брата свога!”
Он је у даљем обраћању указао на важност опраштања људима, да би и Бог нама опростио наше дугове, будући да нема човјека који није дужан јер, како отац Никола појашњава, све што имамо је дар Божији:,,У молитви Оче наш коју изговора Господ, он запечаћује оно како треба да буде, а то је да опростимо дугове дужницима својим/нашим, да би Бог опростио и нама наше дугове. А има ли човјека који није дужан? Све што имамо дар је Божији. Ко је од људи заслужио да га Бог из непостојања и небића приведе у биће? Ко је од људи заслужио живот који нам је Бог дао? Ако смо нешто добили онда морамо и да дамо дуг према ономе што смо добили. Што више Господ да, то је човјек у већој обавези да више одговори на то што је примио. Једно је примити, али треба знати носити то што примамо. Зато се ту пројављује наша одговорност и према своме животу и својим даровима, али и те како и у односу једних према другима.Немојте да се заваравамо! Да мислимо ако мрзимо ближњега свога, ако му смјештамо пакост, ако му не опростимо што нас по својој слабости увриједи, да ће нама Бог опростити наше гријехе. Неће ни Бог опростити нама! То је страшна истина пред којом ми хришћани морамо непрекидно да стојимо”, бесједио је прота Никола.
У другом дијелу обраћања, прота Никола је подвукао да спољно површно испуњавање заповијести не значи много ако човјек зло из срца свога износи пред ближње своје.
,,Неће сваки који говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско. Ту нам Господ поручује да сами долазак у цркву, на Литургију, сами пост, причешћивање Светим тајнама не значи много ако човјек испуњава само споља заповијести а суштински лоше и зло из срца свога износи пред ближње своје! Ући ће у Царство Божије не онај који декларативно и површно испуњава заповијести, већ онај који истински узме учешћа у животу Христовом, онај који живи по Јеванђељу Христовом.
Ако се загледамо у себе, ако се загледамо у Бога, видјећемо да смо ми већи дужници од свих људи који око нас на било који начин нама нешто дугују. Нека би свјетлост Преображења Христовог и ови дани празнични и овај пост учинио да будемо истински и прави хришћани, одговорни, такви хришћани у којима ће други људи препознати Христа и љубав Његову. А то ћемо моћи само ако смо спремни да опростимо, трпимо, волимо не само оне које нас воле, него да волимо непријатеље своје”, закључио је протојереј Никола Пејовић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
