У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици данас, 19. јануара 2024. године, када наша Света црква прославља велики хришћански празник – Богојављење, одслужена је Света литургија са великим водоосвећењем.
Светом службом Божијом предстојао је протојереј Предраг Шћепановић уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Митровића и Далибор Милаковића, протојереја: Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића, Николе Пејовића, јереја: Павла Божовића, Велимира Бугарина, Константина Дојића, као и ђакона Ведрана Грмуше.
Непосредно пред Свету тајну причешћа сабранима у овоме светоме храму обратио се началствујући протојереј Предраг Шћепановић који је у уводном слову пастирске празничне бесједе акцентовао да јављање и објава Бога у овоме свијету и нама људима значи да ниједан човјек није заиста сам и усамљен:
,,Ваистину се Бог јави показавши да нисмо сами у леденој самоћи пустог универзума, него да је сваку травку, биљку, ријеку, планину створио ради човјека који је круна стварања Божијег. Оваплоћење Бога Логоса, рођење Бога у овај свијет – Божић који смо прославили је откровење тајне Свете Тројице, јер Бог се јавља као вјечна заједница и вјечни живот и саживот Оца, Сина и Светога Духа, у свему равном, у свему савршени и у љубави према човјеку окренути.”
Прота Предраг је подсјетио да је Бог својим оваплоћењем и јављањем показао да је конкретна личност Бог – љубави, огњиште љубави, Света Тројица, Отац, Син и Дух Свети који је дошао да загрли човјека и укине смрт и проклетство:
,,Зато Бог шаље Сина Свога Јединороднога у овај свијет, али како је увијек било оних који су сумњали у то као што и данас људи кажу: Има нека виша сила, нема сила, то је Бог љубави, огњиште љубави, Света Тројица, Отац, Син и Дух Свети који је дошао да загрли човјека и укине смрт и проклетство.”
Он је затим нагласио да свако ко је хришћанин и ко вјерује у Свету Тројицу, нипошто не треба да вјерује гатарима, врачарима, видовњацима и лажним пророцима:
,,Када се крстимо, односно када се обучемо у Христа, обећавамо на крштењу три пута да се одричемо Сатане и свега онога што није по Богу, да православни хришћанин вјерује у Свету Тројицу, да не вјерује гатарима, врачарима, видовњацима и оним лажним пророцима које је Јеванђеље још описало прије 2.000 година као странпутицу и акцентовао да требамо бити опрезни.”
У другом дијелу своје бесједе прота Предраг је дао посебан осврт на велико присуство депресије, анксиозности и усамљености што како он подвлачи даље у свом излагању свакако између осталог долази и од помисли да да је Бог негдје далеко и да се Бог не јавља:
,,Колико се само у данашње вријеме усамљених људи у овој нашој земљи. Колико има пензионера којима нема ко да назове добар дан, да му де насмије, а сви ћемо старати ако Бог да и коме Бог да. И младих људи има усамљених, данас у свијету имате мегаполисе градове, са по 20 милиона житеља, а да нема никоме назвати добар дан, да попију шољу чаја или кафе. Да, људи су данас усамљени, али та усамљеност долази од тога што мисле да су сами, да је Бог негдје далеко и да се Бог не јавља. А Бог се јавља свакодневно кроз све што видимо.”
Он је закључио да нас Бог подсјећа непрекидно у свему да смо Његова чеда и да је Бог домаћин у овоме свијету, али како отац Предраг подвлачи, Бог је дао човјеку и слободну вољу да бира пут свог живота:
,,Све ваше тешкоће, депресије, анксиозности, муке, болести, патње, колико је разведених, тужних, све вас Бог подсјећа да сте Његова чеда и да је Бог домаћин у овоме свијету. Али, Бог нас није створио као роботе, зато се често пута чини да када чујемо за ратове, несреће и за разна убиства и самоубиства да се запитамо гдје је Бог? А Бог нам је дао слободу да ходимо Његовим путем или путем онога Његовог непријатеља, који је и непријатељ човјека од искони.
Нека је благословен овај дан, дан свјетлости и радости, дан када се зачуо глас Бога Оца и када је потврдио да је дао највише што је имао за спасење и живот свијета, а то је Сина Свога Јединороднога”, поручио је напослијетку протојереј Предраг Шћепановић.
На крају богослужења након заамвоне молитве свештенство је извршило велико освећење воде, што је обичај на овај велики празник.
Свештеници су потом освештаном водом покропили једни друге, затим сабране вјернике.
